Prosečne zarade građana Srbije u 2016. bile za 16 evra manje nego 2012, dok su primanja u ostalim zemljama članicama bivše SFRJ neprestano rasla.
Primanja Hrvata su u istom periodu porasla za 26 evra, Slovenaca za 39, Makedonaca za 25, Crnogoraca za 12 i Bosanaca za osam evra.
Situacija se nije popravila ni u prvom tromesečju ove godine, pa je Srbija sa 386 evra prosečne neto zarade u martu, uz Makedoniju sa 363 evra, na začelju tabele po prosečnoj zaradi. Najbolje stoje Slovenci, koji su u martu u proseku zarađivali po 1.055 evra, slede Hrvati sa 812 evra, Crnogorci sa 512 i Bosanci sa prosečnom platom od 438 evra.
U Srbiji je, doduše, u aprilu prosečna plata skočila na 49.635 dinara (401 evro), ali i sa tom zaradom kaskamo za susedima.
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da je katastrofa što se u zemlji, koja je na periferiji Evropske unije, već devet godina isto živi.
"Zaduženost pojedinaca je možda i porasla. Da bi plate rasle, mora da raste produktivnost, da bi rasla produktivnost, moraju da rastu investicije, a da bismo imali investicije, poslovni ljudi moraju da budu spremni da investiraju. Ceo zapadni Balkan je loše mesto za biznis. Tragično je da zemlje s niskim nivoima plata nisu učinile ništa da im plate rastu. Mi kaskamo i daleko smo od lidera zapadnog Balkana, nego smo država ispod proseka u svakom pogledu", naglašava Stevanović.
