Osvetlao obraz srpske prestonice

100 godina od govora majora Gavrilovića: Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine!

Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje, poručio je major Dragutin Gavrilović
Vesti 07.10.2015. - 15:50h Autor: Kurir
Foto: Wikipedia

Na današnji dan 7. oktobra 2015. godine navršava se tačno 100 godina od čuvenog govora majora Dragutina Gavrilovića braniocima odsudne odbrane Beograda oktobra 1915. godine kada su na srpsku prestonicu kidisala austrougarska i nemačka armija pod komandom Fon Mekenzena.

 

Borba sa srpsku prestonicu počele su još 4. oktobra, a vrhunac dosegnule u noći između 6. na 7. oktobar, kada su Austrijanci forsirali Dunav iskrcali se na Dunavski kej, koji je zaposeo 2. bataljon 10 kadrovskog puka pod komandom majora Gavrilovića.

 

Istorijski podaci govore da je rastojanje između položaja dve armije bilo samo 30 metara. Pritisak na branioce bio je dodatno otežan i time što je Beograd bio sa vojvođanske strane zasipan stotinama granata iz teških topova. Banatska ulica u kojoj su se nalazili položaji srpske vojske, pretvorena je bila u gomilu ruševina, ali to branioce nije pokolebalo, već su čvrsto držali svoje položaje odolevajući jurišu austogarskih i nemačkih soldata.

 

S ciljem da se spreči utvrđivanje mostobrana na austrougarske armije prvi su u juriš su krenuli žandarmerijski odredi koji su uprkos teškim gubicima uspeli da potisnu sa železničke pruge neprijateljske vojnike. Za definitivno odbacivanje neprijatelja na suprotnu stranu Dunava bilo je potrebno angažovanje i srpskih vojnika koji su branili ovaj sektor. Komanda odbrane grada izdala je naređenje da se 7. oktobra 1915. godine izvrši kontranapad i neprijatelj uništi. Za ovaj zadatak izabran je major Dragutin Gavrilović, koji je prikupio tri voda kojim je komandovao: dva voda 3. bataljona i Sremski odred.

 

Tačno u 14.30 časova pred kafanom "Jasenicom" major Gavrilović održao je nadahnuti govor, koji je ušao u anale besedništva, a koji se i danas citira na svim vojnim akademija sveta.

 

"Junaci! Tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!"

 

 

U 15 časova usledio je juriš besmrtnih branioca Beograda na Dunavskom keju. U ovom jurišu major Gavrilović je lakše ranjen u ruku, a zatim neprijateljski hitac ga je pogodio u vrat. Život su mu spasla dvojica vojnika koji su ga s fronta izvukli na izvaljenim vratima. Međutim, major Gavrilović kada su mu rane sanirane nije hteo da leži u bolnici nego se odmah vratio u trupu. Prešao je Albaniju preživeo srpsku golgotu, ponovo se istakao u probijanju Solunskog fronta. Iz tog doba postoji i priča da ga je zbog hrabrosti vojvoda Petar Bojović predložio da bude unapređen u čin pukovnika, ali je vojvoda Stepa Stepanović smatrao da je on premlad za taj čin.

 

Major Gavrilović vojnu karijeru nastavio je u vojsci Kraljevine SHS i Jugoslavije. Na jednom predavanju na vojnoj akademiji tadašnji pitomci su ga na nastavi retorike zamolili da im ponovo izgovori svoj nadahnuti govor, ali je on to odbio i tom prilikom rekao da je to bio trenutak inspiracije koji se više neće nikada ponoviti.

 

Majora Gavrilovića jedinice Vermahta zarobile su u Sarajevu 16. aprila 1941. godine dan uoči potpisivanja kapitulacije. Major je interniran u zarobljenički logor u Nemačkoj gde je proveo čitav Drugi svetski rat. Iako je imao pravo da kao najstariji oficir iz zarobljeničkog logora izađe prvi, izašao je poslednji i vratio se u Beograd koji su držali novopečeni oslobodioci.

 

Dok je izlazio iz voza na Železničkoj stanici u vojnoj uniformi grupa mladih skojevaca je nasrnula na njega. Nova komunistička vlast ga je ispitivala i maltretirala. Major Gavrilović preminuo je u svom stanu u Beogradskoj ulici 19. jula 1945. godine. Zgrada u kojoj je major Gavrilović preminuo kasnije je srušena.

 

Komunistička vlast nije dozvolila hrabrom oficiru sahranu uz sve vojničke počasti. Poslednji govor na sahrani Dragutina Gavrilovića održao je kraljevski pukovnik Aleksandar Todorović koji je tom prilikom izgovorio: "Još jedan hrast manje iz one gospodstvene šume srpskih rodoljuba koji su sagoreli na oltaru Otadžbine."

 

Nadahnuti govor majora Gavrilovića je ušao u sve vojne udžbenike, enciklopedije, leksikone, a i sastavni deo je predmeta retorika na prestižnim vojnim akademijama kao što su Vest Point, Sen Sir, Sandherst, Frunze i mnoge druge.

 

Tiha noć: Kako su zaraćene strane zajedno pevale božićne pesme tokom Prvog svetskog rata

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...