200 godina od izdavanja Pismenice serbskoga jezika

Svečana akademija za Vuka karadžića u Beču: 150 godina od smrti reformatora (FOTO)

Austrijska prestonica je bila dom Vuku Karadžiću više od pet decenija na šta danas podseća njegov grob kojije pod kulturnom zaštitom, tabla ispred njegovog stana i bista u Institutu za slavistiku
Vesti 14.11.2014. - 13:54h Autor: Tanjug
Foto: Kurir / Milan Ilić

U bečkoj Većinici sinoć je održana svečana akademija pod nazivom "Filolog Vuk Stefanović Karadžić i Beč" povodom 200 godina od izdavanja "Pismenice serbskoga jezika" u Beču i 150-te godišnjice smrti reformatora srpskog jezika.

 

Ambasador Srbije u Austriji Pero Janković, u pozdravnom govoru, rekao je da je Beč u prošlosti bio veoma važan grad za Srbiju, jer su u njemu živeli najznamenitiji srpski naučnici, umetnici, književnici.

 

Odnosi Austrije i Srbije, kako je istakao, prolazili su kroz različite faze, bili su kompleksni, razvijeni i dobri, ali i turbulentni. Profesor na Odseku za slavistiku bečkog Univerziteta Gordana Ilić-Marković je podsetila da je Vuk u Beču živeo više od pet decenija, uz mnoge druge značajne Srbe.

 

Mnogo toga seća na delovanje Vuka u Beču, ukazala je ona, podsećajući na njegov grob koji je spomenik pod kulturnom zaštitom, ali i tabla ispred njegovog stana i od pre par godina bista u Institutu za slavistiku. Vuk je, prema njenim rečima, imao snagu i istrajnost da od jezika koji se govoiro napravi književni.

 

Predsednik Vukove zadužbine Boško Suvajdžić govorio je o značaju Vuka Stefanovića Karadžića, ukazujući da je objavio narodne pesme, čime ih je uveo u svetsku književnost. Mnoge njegove pesme, kako je kazao, prevedene su od strane niza značajnih imena svetske književnosti, poput Getea, ali i Jakoba Grima. Vuk, međutim, podvukao je Suvajdžić, ne bi, kao osnivač monderne srpske kulture, uspeo u ostvarenju svojih delatnosti bez pomoći cenzora Austro-ugarske, Slovenca Jerneja Kopitara, a njihov susret predstavlja prvorazredni događaj za istoriju moderne srpske kulture.

 

On je ocenio da Vukovo delo predstavlja značajan projekat evropeizacije srpske kulture i kulture slavenskih naroda sa Balkana. Vukova zadužbina, povodom aktuelnih godišnjica objavila je, prema njegovim rečima, više knjiga "Vukovu prepisku", "Danicu", kao i "Srpska usmenu narodnu baštinu". Knjigu "Srpska usmena narodna baština", koja je izdata na nemačkom jeziku, predstavila je urednica izdanja Mina Đurić, asistem na Filološkom fakultetu u Univerziteta u Beogradu. Ona je rekla da je knjiga izdata pred Sajam knjiga u Beogradu i da je sada u Beču po prvi put predstavljena u inostranstvu.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...