U novom broju Stila čitajte:
* Trošimo li život na pogrešne stvari: Treba živeti sada, u ovom trenutku, ali valja razmisliti u čemu grešimo kako bismo budućnost učinili boljom
* Glavna urednica jutarnjeg programa Kurir televizije Snežana Petrović u intervjuu za Stil govori o tome koliko joj teško pada rano ustajanje, kako se opušta i koliko obožava odlazak na pijacu, i kaže da roditelj deci mora biti autoritet, a ne drugar
* 10 zapovesti svake srećne veze: Važniji je kvalitet vremena koje provodite zajedno nego količina
* Iskoristite mladi kupus, sad je najslađi: Odlični recepti koje treba da isprobate
* Svi moraju da poštuju pravila: Britanski vladari sve rade na tradicionalan način, a to se odnosi i na trudnoće, porođaje i vaspitanje dece
* Plašim se, ali ne znam čega: Anksioznost je bolest modernog doba. Ovo stanje teskobe i velike napetosti bez jasne spoznaje odakle ona potiče može drastično da oteža život, zato je važno na vreme ga prepoznati i obratiti se stručnjacima
Ikona:
Sveti prorok Jeremija je hrišćanski svetitelj i jedan od najvećih proroka, rođen šest vekova pre Isusa. Iako mnogi ne znaju za njega, u nekim krajevima Srbije su se održali običaji i narodna verovanja koja se vezuju za ovog sveca, a o njima se i danas vodi računa.
Veruje se da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica. Zato je običaj da se na današnji dan razgone ovi gmizavci, da ne bi preko leta dosađivali. Neko iz kuće zbog toga treba da porani, uzme tiganj i, lupajući u njega, nekoliko puta ponovi: „Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola na dan trna glogova. Na četiri šipova zlu kob izela.“
Dok god se čuju lupanje i pesma, zmije neće smeti da se približe. Na Jeremijin dan ne otvaraju se britve i ne radi se ništa iglom i koncem. Ko bi na ovaj dan otvorio britvu, veruje se, na njega bi preko cele godine išle zmije. U nekim krajevima stari veruju da se na današnji dan ne valja ni češljati kako se ne bi izazivali ovi opasni gmizavci. Takođe, treba paziti da se ni za kim ne vuče odvezana pertla ili neki končić da se na isti način tako ne bi vukle i zmije.
Prema predanju, Sveti prorok Jeremija već je u petnaestoj godini počeo da proriče i zbog toga je vrlo često bio u nemilosti vlasti, čak proganjan i zatvaran. Zbog svojih proročanstava navukao je gnev velikaša, ali i poštovanje onih koji su u njega verovali.
On je caru Joakimu prorekao da će mu se telo vući nesahranjeno izvan zidina grada Jerusalima, a potonjem caru Jehoniju da će biti odveden u Vavilon sa celom porodicom i tamo umreti. Kad je na presto u Jerusalimu došao car Sedekija, Jeremija je prorekao pad Jerusalima i vavilonsko ropstvo.
U dolini Totef pod Jerusalimom, na mestu gde su deca klana kao žrtve idolima, prorekao je skori pad Judejskog carstva, što se ubrzo obistinilo. Prorok Jeremija je uzeo kivot iz hrama i sakrio ga na brdu Navat, gde je umro Mojsije, a oganj iz hrama u duboki bunar. Neki Jevreji odveli su ga u Misir, gde je prorokovao propast misirskih idola i dolazak Deve s Mladencem.
