Miholjdan se proslavlja uvek 12. oktobra i vekovima ga obeležavaju na isti dan i katolici i pravoslavci širom Evrope.
Za razliku od drugih praznika, na Miholjdan baš treba da se radi - ali ne po kući.
Dozvoljene su sve vrste posla u bašti i dvorištu kako bi se sve pripremilo za zimu, jer se smatra da prava jesen nastupa upravo od Miholjdana.
Ko nije spremio zimnicu, to obavezno treba da uradi na Miholjdan ili par dana oko ovog praznika.
Jedina stvar koja je zabranjena na Miholjdan su venčanja. Ovo verovanje je utemeljeno na tome jer se smatra da mladenci ne bi mogli da okupe svatove jer su isti zauzeti poslom u polju.
Srbi veruju da su ljudi rođeni na ovaj dan posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu.
NE PROPUSTITE
O Svetom Kirjaku Otšelniku
Sveti Kirijak rođen je u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.
Čitajući Sveto pismo, vrlo rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.
Boravio je u više manastira, posvećen hrišćanskoj veri i boreći se protiv jeresi.
Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj porodici Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.
Kirijaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. godine u pustinji, gde je proveo starost i poslednje godine života.
