Lončar je rekao da je takva odluka usledila nakon teškog perioda koji traje duže od dve godine, od izbijanja pandemije virusa korona, a koji je uticao na mentalno zdravlje građana.
"Ne treba da se pravimo kao da se ništa ne dešava i da očekujemo da će neke stvari da se reše same od sebe", ukazao je ministar.
Kako je rekao, nakon korone, usledio je rat u Ukrajini, koji sve opterećuje, zatim i majmunske boginje, što izaziva stres kod ljudi da li će biti hrane, grejanja... što sve utiče na mentalno zdravlje, i mladih i starih.
"Ne možemo da žmurimo pred vestima koje nas svaki dan zatrpavaju, takve vesti nas sve uznemire, i zato sam pozvao najstručnije ljude koji se bave mentalnim zdravljem da vidimo šta možemo da uradimo da pomognemo svima", rekao je Lončar.
Dodao je da će Ministarstvo zdravlja sa stručnjacima iz te oblasti uraditi sve kako bi se značaj očuvanja mentalnog zdravlja približio građanima.
"Zato smo doneli odluku da jun bude Nacionalni mesec mentalnog zdravlja. Prvi put u Srbiji će ceo mesec biti posvećen mentalnom zdravlju, a to znači da će se uklučiti svi domaći stručnjaci, kao i sve ustanove kako bi promovisali šta je to mentalno zdravlje i da to nije sramota, da ne moraju građani da budu bolesni da bi se posavetovali sa stručnjacima", ukazao je Lončar.
Dodao je da će biti napravljeni timovi stručnjaka i u Domovima zdravlja, kako bi sa lekarima opšte prakse radili na tome kada da posumnjaju, kako da dijagnostikuju i da znaju šta u tom momentu da rade sa takvim pacijentima.
Lončar je ukazao da je problem i što veliki broj pacijenata koji dođe do psihijatrijskog lečenja, to lečenje iz nekog razloga ne nastavi.
"Najneophodnije je raditi sa decom i mladima kako bismo im stvorili pravu sliku o mentalnom zdravlju, ali i da utičemo na starije koji nemaju dovoljno znanja o psihologiji. To ne znači da ćemo menjati nečije mišljenje, već ćemo samo da ih edukujemo kako da pristupe problemu", istakao je ministar.
Lončar je apelovao na medije da se posvete problemu mentalnog zdravlja kroz promociju i stručne savete.
Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" Ivana Stašević Karličić zahvalila je ministru što je prepoznao značaj problema mentalnog zdravlja.
"Bez mentalnog zdravlja nema kvaliteta života", naglasila je ona.
Ako se vratimo u 2020. godinu, vidimo da su tokom korone oboleli svi oni koji su imali predispozicije da obole od raznih mentalnih poremećaja, pa je stres samo to ubrzao i tada smo imali najveći porast javljanja u ustanove za mentalno zdravlje, dodala je Stašević Karličić.
"Cilj nam je da popravimo i približimo ljude sa znajčajem mentalnog zdravlja, te da znaju da svakog dana mogu dobiti pomoć, 24 časa dnevno, od primarne do tercijarne zdravstvene zaštite", poručila je.
U Srbiji je urađena prva Nacionalna studija o proceni mentalnog zdravlja, a rezultati pokazuju da u ovom trenutku 15,2 odsto stanovništva ispunjava kriterijume nekog psihičkog poremećaja, ukzala je dr Milica Pejović Milovančević sa Instituta za mentalno zdravlje.
Važno je, kaže, da je to prva nacionalna studija, a da su rađene različite procene mentalnog zdravlja tokom pandemije, ali i početkom ove godine.
"Za nas je bilo iznenađujuće da depresiju ima oko 2,2 odsto stanovništva, anksiozne poremećaje 1,8 odsto, a najčešći problem u Srbiji je zloupotreba alkohola - 7,2 odsto stanovništva", navela je.
Dodala je da se naši rezultati ne razlikuju od evropskih i svetskih rezultata gde ti procenti idu od 10-18 odsto.
"Značajno je da naša studija nije pokazala pad kvaliteta života tokom pandemije", rekla je Pejović Milovančević.
Apsolutni prioritet su pacijenti sa karcinomom
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas da su kapaciteti preopterećeni kovid pacijentima, kao i strah građana da dođu u zdravstvene ustanove tokom pandemije, doveli do toga da se pojedina oboljenja kasno dijagnostikuju, te da se kasno počne sa lečenjem, ali i stvore liste čekanja, poručujući da su sada apsolutni prioritet pacijenti oboleli od karcinoma.
"Rastu liste čekanja, svuda, ne samo kod nas, jer tokom pandemije nije moglo da se radi, ali pokušaćemo da taj problem rešimo brže od drugih. Radićemo i trudićemo se da to sve nadoknadimo, imamo nove kapacitete, bolju opremu, primili smo i mlade lekare, pred kojima je ozbiljan izazov", rekao je Lončar.
U tom smislu je naglasio da će u svim hirurškim klinikama, na dalje, biti operisani samo onkološki pacijenti, i u njima neće biti operacija koje nisu hitne, a sve druge hirurške intervencije biće prebačene na jednu hirurgiju.
Lončar je rekao i da će njegov predlog biti da se kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu, kada izađu iz kovid sistema, bave listama čekanja.
"Te nove bolnice imaju skenere, ultrazvučne aparate, rendgene, da skidamo polako liste čekanje. One imaju i operacione sale, pa će sve biti stvar organizacije. To bi bio benefit za sve pacijente", pojasnio je Lončar.
Na pitanje da li je tačno da je kovid bolnica u Batajnici prodata, odgovara da se o tome nije ni razmišljalo, niti govorilo.
"Mi nikada o prodaji nismo pričali, niti je to ikada bila ideja. Bolnica u Batajnici pripada KCS, bolnica u Kruševcu pripada KC Niš, a ona u Novom Sadu pripada KC Vojvodini. U skladu sa tim će se i raditi", zaključio je Lončar.
