- Nakon reintrodukcije evropskog jelena i introdukcije muflona, u Nacionalni park Fruška gora pre tri dana stigli su i evropski bizoni, vrsta životinja koja je do nedavno bila potpuno zaboravljena na ovom području.
Smatra se da je poslednji bizon u našoj zemlji odstreljen pre više od 200 godina, a Fruška gora je jedino mesto na Balkanu na kojem ponovo počinju da se razmnožavaju ove i danas fascinantne životinje.
Pre skoro 100 godina, evropskih bizona je u Evropi bilo svega pedesetak. Krajem sledeće godine kada se zaokružuje vek od početka borbe za njihovo očuvanje, stručnjaci procenjuju da će ih na istom prostoru biti više od 10 hiljada. Jedan mužjak i četiri ženke poreklom iz Poljske, već treći dan žive u svom novom domu, na Fruškoj gori.
- Puštanje ovih bizona u karantinski deo koji je pripremljen ranije za njihovu adaptaciju, zaista je veliki događaj ne samo za NP "Fruška gora" već i za celu Srbiju. Pre 5 godina kada smo posetili nekoliko rezervata evropskog bizona u Evropi, bili smo fascinirani ne samo veličanstvenošću ovih životinja i njihovim značajem za eko sisteme, već i time kolika su turistička atrakcija. I poželeli smo to i u našoj zemlji.
Ideja i želja su se rodile brzo ali smo pristupili pripremama ovog razvojnog Projekta vrlo pažljivo i studiozno. Zahvaljujući prvenstveno Vladi Republike Srbije koja je stala uz nas i podržala našu inicijativu, kao i Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu poljoprivrede evo, dočekali smo dan kada su iz Poljske stigli evropski bizoni i sada ih zajedno gledamo u četrdesetodnevnom periodu karantina i adaptacije, nakon čega će i građani moći da ih vide i dožive isto - ne krije zadovoljstvo Radoslav Krunić, direktor NP "Fruška gora".
Bizoni na Fruškoj gori prethodnim godinama, jedinke ovih bizona pažljivo su birane od strane najvećih svetskih i evropskih stručnjaka životinjske genetike i očuvanja prirode, koji su iz Poljske stigli u pratnji kako bi pomogli stručnim licima iz JP "Nacionalni park Fruška gora" da ceo proces prođe besprekorno. Ceo njihov transport je pomno praćen, kao i ispuštanje u unapred pripremljeni prostor na Fruškoj gori.
Divno je videti ih dvadesetčetiri sata nakon transporta da su smireni i da se u novoj sredini ponašaju kao da su oduvek tu. Ovo su mlade jedinke, mužjak je star dve godine, dok su ženke uzrasta od dve do tri godine. To znači da će uskoro svi biti potpuno polno zreli, te su neke procene da biste prvu mladunčad mogli dobiti već za možda godinu dana, najviše dve - rekla je Vanda Olek Piasečkasa, profesorka na Univerzitetu u Vašavi, koja je vodeći svetski stručnjak za evropskog bizona.
Bizoni na Fruškoj gori
- Ja sam pre pet godina prvi put došao na takozvano izviđanje terena i procenjivanje da li je ovaj deo prirode podoban za uzgoj evropskog bizona. Sada sam se vratio da svedočim realizaciji ovog fantastičnog projekta, ali i da podsetim da su ovo velike i divne životinje koje mnogo doprinose očuvanju prirode te, ma koliko svi jedva čekali da ih vidite, budite strpljivi dok se one same prvo ne adaptiraju, što je najbitnije. Lepo se hrane danas (prvog dana od svog dolaska) što znači da nisu pod stresom i ovi Poljaci mogu polako već da stvaraju srpsko poreklo - našalio se Fernando Moran Kastiljo, rukovodilac španskog projekta Centra za očuvanje evropskog bizona.
Ovaj međunarodni program inače, potekao je od doktora biologije Srđana Dimitrijevića i direktora JP "Nacionalni park Fruška gora" čime su pokrenuti ideja, potom donacija doktora Dimitrijevića i danas realizacija za prvih pet jedinki bizona za početak projekta njihovog očuvanja i promocije.
Danas se najveće subpopulacije ove vrste nalaze u Poljskoj, Belorusiji i Rusiji. Trenutno, u Evropi postoji 47 krda bizona koja se slobodno kreću, od kojih je najveće krdo u Bjeloveža šumi na granici Poljske i Belorusije i broji oko hiljadu jedinki. Ženka bizona kao i domaća krava, nosi mladunče devet meseci. Evropski bizon postao je simbol ambicioznih poduhvata očuvanja velikih divljih prostranstva u Evropi. Ovaj petogodišnji projekat NP "Fruška gora" realizovan je uz podršku Vlade republike Srbije, ministarstva za zaštitu životne sredine i ministarstva poljoprivrede, a realizaciju je podržala i ambasada Poljske u Srbiji.
