Ivana Simić, iz Nacionalog udruženja za razvoj organske proizvodnje "Serbia organica" navodi da je velika potražnja za organskom hranom koja se proizvodi u Srbiji.
- Svaka hrana mora da bude zdravstveno bezbedna i zdravstveno regulisana. Organska hrana je sandardizovana i proizvodi se po posebnim propisima, strogo kontrolisana i sertifikovana. Ona zabranjuje upotrebu mnogih hemijskih sredstava, pa bi svi mogli da izvedu zaključak da li je i zašto je organski proizvedena hrana bolja - kaže Ivana Simić, iz Nacionalog udruženja za razvoj organske proizvodnje "Serbia organica" i dodaje:
- Ona ne bi trebalo da sadrži nikakve ostatke razgradnje pesticida i njihovih metabolita. Nacionalna oznaka koja se nalazi na organsko proizvedenim proizvodima treba da predstavlja da je ta hrana proizvedena i organskom sistemu proizvodnje i da je sertifikovana. Tek nakon kontrole ovlašćeih organizacija, taj proizvod zadovoljava uslov, na njega se tek onda može postaviti nacionalna oznaka - kaže Simić.
Ona je navela da očekuje da će se sve više ljudi odlučiti na korak organske proizvodnje.
- Danas mi imamo oko 21.000 hekatara, odvija se na toj površini, dok je broj proizvođača oko 6.500. Već je dokazano da veliki potencijal ima organska voćarska proizvodnja. U Srbiji je ona najrazvijenija, i oko 97 odsto dospeva na strana tržišta. Dosta proizvodimo i žitarice i uljanice. Trenutno izvozimo u nekih 36, 37 zemalja, a pandemija kovida je dovela do toga da zaista kupci iz celog sveta se obraćaju organskim proizvođačima iz sveta. Naš problem je što mi u ovom trenutku ne možemo da zadovoljimo tu potražnju - kaže Ivana Simić.
