Ona je rođena 1934. godine u Somboru. Odrasla je u velikoj porodici u kojoj se znao red i na tome je, kako je govorila, oduvek bila zahvalna.
Najlepše uspomene iz detinjstva su je vezivale za Njanju, baku koja ih je okupljala za slavu – Svetog Nikolu, Božić i Uskrs, a najružnije za mađarski logor u Bačkoj Palanci.
Po izlasku iz logora, porodica Bakić se preselila u Beograd, gde su dočekali oslobođenje.
Kako prenose mediji, datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.
- Nisam se tome nadala, niti to priželjkivala, jer sve ima svoje vreme, a bavljenje ovim poslom naročito. Ipak, moram priznati da mi je drago što me još traže. Ne prihvatam baš sve pozive, ali ako je prilika posebna, naročito humanitarnog karaktera, obavezno se odazovem. Proletos sam bila iskreno dirnuta na reviji “Produži život". Od trenutka kada sam kročila na pistu pa dok nisam sišla s nje iz publike, u kojoj su uglavnom bili mladi ljudi, nije prestajao snažan aplauz. Oči su mi bile pune suza i pomislila sam da možda nije lepo da se to vidi, a onda sam rekla sebi: “Pa šta, neka, to su iskrene emocije” - pričala je ona svojevremeno.
