U 2020. godini zabeleženo je 28 najbržih dana od 1960., a planeta se okretala oko svoje ose nekoliko milisekundi brže od proseka.
To ne bi trebalo da nas zabrinjava, vrtenje Zemlje oko ose sve vreme malo varira jer na nju utiču promene atmosferskog pritiska, vetrovi, okeanske struje i kretnje jezgre.
Kada rotacija Zemlje odstupi od UTC-a za više od 0.4 sekunde, UTC tada počinju upoređivanja.
Dodavanje sekundi
Do sada su se tokom poređenja krajem juna ili decembra većinom dodavale "prestupne sekunde" kako bi se UTC uskladio s astronomskim vremenom.
Do nedavno je ukupni trend rotacije Zemlje usporavao od početka preciznih satelitskih merenja krajem 1960-ih i početkom 1970-ih.
Od 1972. godine stručnjaci otprilike svakih godinu i po dodaju prestupnu sekundu. Poslednja je bila 2016. godine, kada je na Silvestrovo u 23 sata, 59 minuta i 59 sekundi dodana jedna "prestupna sekunda", piše Live Science.
Ali prošle godine su se stvari posložile drugačije pa sada naučnici prvi put razmišljaju o tome da se UTC-u oduzme jedna sekunda.
Naime, dan u proseku traje 86.400 sekundi, ali će astronomski dan u 2021. u proseku biti kraći za 0.05 milisekundi. Na kraju godine moglo bi se raditi o zaostatku od 19 milisekundi.
Počelo merenje prosečne brzine na auto-putu: Kazna 10.000 za prekoračenje do 40 km/h!
