Miholjske zadušnice se obeležavaju sutra, u subotu 10. oktobra. Običaj je da se u crkvi toga dana služi zaupokojena liturgija na kojoj se čitaju imena upokojenih pravoslavnih hrišćana.
Ukoliko želite da se ime vaših upokojenih čitaju na ovoj liturgiji, morate dan ranije da odete do sveštenika i predate mu spisak sa imenima.
U crkvu na liturgiju u subotu potrebno je poneti:
malo kuvanog žita malo crnog vina malu sveću za žito svećica za svakog upokojenog ili jedna veća za sve spisak imena vaših upokojenih rođaka i prijatelja.
Žito nas simvolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simvol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.
Stoga je preporučljivo da žito skuvate, ali da ga ne meljete.
Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.
Sveća je simvol svetlosti Hristove. On je rekao: „Ja sam svetlost svetu." Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.
Posle parastosa se ide do grobova pokojnika. Tamo se pale sveće i uređuju se grobovi.
Možete pročitati molitvu za upokojene:
Molitva za upokojene
Pomeni, Gospode, oce i braću, majke i sestre naše usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.
Useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje Lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.
Daruj im Carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.
Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Ako su naši pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na groblje, uvek može da se ode u crkvu, gde se odsluži pomen.
Postoji još jedan vid milostinje koji je kod nas zaboravljen: duhovna milostinja. Duhovna milostinja je i poklanjanje duhovnih knjiga. Knjiga duhovnog sadržaja se može, na spomen i za pominjanje u molitvama, dati nekom ko ne može da je kupi, ili pokloniti bibliotekama.
