Sve do nedavno, ovaj dan se u većini zemalja obeležavao 29. septembra, ali kako je određeno od Međunarodne organizacije za kafu, prvi zvaničan datum je 1. oktobar, koji je obeležen prvi put 2015. godine u Milanu.
Tako se ovaj datum koristi za promociju i slavljenje kafe kao napitka, i propraćen je događajima širom sveta.
Mnogi ne bi mogli da zamisle dan bez nje. Ovaj napitak konzumiraju ljudi širom sveta i smatra se najpopularnijim pićem na planeti, posle vode. Kafa nikad nije bila popularnija, procenjuje se da se dnevno popije tri milijardi šoljica ovog napitka.
Na ovaj dan se takođe odaje priznanje ljudima širom sveta – plantažerima, farmerima, vlasnicima kafića, i mnogim drugima – koji vredno učestvuju u spremanju napitka kog svi volimo.
Postoji više načina pripremanja kafe, a među najpoznatijim su tuska kafa, espresso, kapućino.. Biljke kafe se uzgajaju u 70 zemalja, prvenstveno u ekvatorijalnim regionima južne Amerike, južne Azije, Indije i Afrike.
Otkrivena je u Etiopiji, i to, kako tvrdi legenda, kada je jedan pastir primetio neobično ponašanje svojih koza koje su postale hiperaktivne nakon što bi obrstile crvene bobice sa grmlja, navodi portal Kafica.rs.
Turci i Holanđani su je doneli u Evropu, gde je najviše piju Finci. Amerikanci su na svetskom nivou najveći potrošači kafe jer dnevno popiju oko 450 miliona šoljica.
Najveći izvoznici kafe su Brazil (31 odsto) i Vijetnam (25 odsto), a slede Kolumbija, Honduras, Indija, Indonezija…
Kada sazru zrna kafe se ubiraju, obrađuju i suše, nakon toga se prže i melju, a kafa je napitak koji se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, najčešće u vodi ili mleku.
Kofein, kao sastojak kafe, ima pozitivno dejstvo na raspoloženje i budnost, sprečava pad koncentracije i smanjuje depresiju i anksioznost. Smrtonosna doza kofeina je 100 šoljica kafe.
Stručnjaci tvrde da je najveća bezopasna količina devet šoljica dnevno, ali pošto se za četiri do šest sati uticaj kofeina izgubi, dnevna doza može biti i veća.
