Kao da je jul

Zasadi drvo, zasadi svoj kiseonik: Miholjsko leto ne da nam još da sadimo

Izuzetno visoke temperature za ovo doba godine uslovile su da 17. novembra otvaramo jesenju sezonu pošumljavanja, umesto 3. novembra, kako bi se zasađene sadnice primile, a ne osušile

Vesti 24.10.2019. - 11:06h Autor: Kurir
Foto: Shutterstock

Miholjsko leto, uz najtopliji oktobar u prethodnih gotovo sto godina, s temperaturom i do 30 stepeni, obavezuje nas da promenimo datum otvaranja jesenje sezone pošumljavanja u akciji „Zasadi drvo“, kako se zasađene sadnice ne bi osušile i sav taj divni posao propao. Zato se vidimo 17. novembra - umesto 3. novembra, kako smo se ranije dogovorili - kada ćemo širom Srbije zasaditi 50.000 sadnica. Nije nam cilj da samo otaljamo posao i zasadimo sadnice, već da te mladice sigurno izrastu u šume koje će ostati i našim pokolenjima.

 

Osim toga, 17. novembar je termin kada će za sadnju stići i neke vrste lišćara koje ne bi mogle biti posađene 3. novembra, posebno u Vojvodini, pa ćemo tako biti na još više lokacija i obezbediti svima koji bi da volontiraju da to i urade, jer nam se do sada prijavilo više dobrovoljaca nego što su ranije planirane lokacije mogle da prihvate.

foto: Shutterstock

Ljiljana Sovilj, viši savetnik u Upravi za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ističe da zbog neuobičajeno visokih temperatura za ovo doba godine ne može biti ispunjen nijedan od dva ključna uslova za uspešno pošumljavanje 3. novembra.


- Bitno da nema protoka sokova kroz sadnice, to jest da se lišće osuši i opadne kako bi one bile spremne za sadnju. A ovog oktobra priroda buja kao da je leto. Toliko je toplo da je produžena vegetacija biljaka. Drugi bitan faktor je adekvatno zemljište, a posaditi sadnice u ovako suvo zemljište, na koje dugo nije pala kiša, bio bi čist promašaj. Sve bi se osušilo - kaže za Kurir Soviljova.

 

Neophodno je da bar jednu noć bude mraz, odnosno temperatura nula stepeni ili niža, ili da bar sedam dana u kontinuitetu najviše dnevne temperature budu oko 10 stepeni.

 

Pristupačan teren

 

- Dok god se temperature ne spuste na taj nivo, ne smemo da pošumljavamo. Na višim terenima, kao što su Golija, predeli oko Prijepolja, sigurno je da i sada može da se sadi. Ali zbog brojnih volontera koji će učestvovati u akciji „Zasadi drvo“, izabrali smo niže i pristupačnije terene. Ako bismo pri ovakvim vremenskim uslovima ostali pri otvaranju jesenje sezone pošumljavanja 3. novembra, 90 odsto zasađenih sadnica bi se osušilo. A realno je očekivati da će 17. novembra biljke biti u fazu smirivanja vegetacije - objašnjava Soviljova.


Da je priroda ta koja određuje pravila, a ne ljudi, i da je moramo slediti kako bi pošumljavanje uspelo, naglašava i Boris Ivanović iz JP „Srbijašume“.
- Nije nam cilj da po svaku cenu zasadimo nešto, pa makar to bilo živo i osuđeno na propast, već da u skladu s prirodnim zakonima i pravilima struke obavimo sadnju kako bi te sadnice nastavile da žive i stvaraju nove površine pod šumom. S obzirom na to da imamo miholjsko leto, koje je samim tim produžilo period vegetacije i osušilo zemlju, uslovi za sadnju 3. novembra neće biti adekvatni, pa je termin pomeren za 17. novembar - ističe Ivanović, uz naglasak da daje pojednostavljeno pojašnjenje kako bi svi naši čitaoci i volonteri lakše shvatili zašto moramo da menjamo termin.

foto: Shutterstock

Period mirovanja

 

Ivanović kaže da se sadnice šumskih vrsta drveća, kao i sve biljke, u periodu aktivne vegetacije - koji, u zavisnosti od vrste, nadmorske visine, klimatskih uslova, počinje sredinom marta i traje do polovine oktobra - intenzivno razvijaju, rastu i povećavaju zapreminu, a razvijaju i korenov sistem. To im omogućavaju, pre svega, povoljni klimatski uslovi - toplo vreme, dug period osunčanosti, padavine i intenzivno razlaganje organske materije. U periodu mirovanja vegetacije, to jest od sredine oktobra do sredine marta, kaže Ivanović, sve navedeno je stopirano i ništa se ne dešava. Tako se biljka i štiti jer kroz nju ne prolaze hranljivi sokovi (voda, mineralne i organske materije...) i ne dovode je u opasnost da pri ekstremno niskim temperaturama izmrzne i odumre.


- Iz svega navedenog logičan je zaključak da je sadnicu koja je u rasadniku najbolje saditi u periodu mirovanja vegetacije, jer je tada najmanji rizik da joj se životne funkcije ugroze, lakše će pretrpeti šok presađivanja, bolje će se privići na novo stanište i kada počne novi period vegetacije, sa intenzivnom prihranom nastaviti da živi i na tom mestu stvoriti novu šumu - navodi Ivanović.


Žir može da se sadi

 

Slađana Dabić, stručna saradnica za gajenje i zaštitu šuma iz JP „Vojvodinašume“, ističe da do 3. novembra, zbog izuzetno toplog vremena, sadnice vrbe, topole, hrasta neće odbaciti lišće, koje i dalje čvrsto stoji:
- Ako bismo sadili takve sadnice, koje imaju lišće i nagomilanu energiju jer su još u vegetaciji, one bi na proleće mogle da puste pupoljke u nadzemnom delu, ali se ne bi ožilile, već bi se osušile - i sav bi nam posao bio zaludan. Umesto da imamo šumu, imali bismo groblje. Zato i menjamo datum sadnje. Očekujemo da do 17. novembra bar jednom noću bude mraz, pa da otpadne lišće, kao bismo mogli da sadimo i topolu i vrbu. Ako se to ne desi, sadićemo hrast lužnjak, jer kod njega možemo da sadimo samo seme, to jest žir.

Mislite o tome
LUŽNJAK SAZREVA 180 GODINA!

foto: Shutterstock

- Topoli i vrbi treba 25 godina do glavne seče, to jest sazrevanja, za četinare je taj period 80 godina, a za hrast lužnjak čak 160 do 180 godina. To vam je kao u poljoprivredi - od setve do žetve, ali samo s ogromnom razlikom što to u poljoprivredi traje godinu dana, a ovde je reč o decenijama i stotinama godina. Znači, moramo pravilno da ih posadimo kako bi se razvili. Ali i da svako misli o ovome kada krene da poseče drvo - kaže Slađana Dabić.

Svi faktori
DA NE KREČIMO DŽABA


Slađana Dabić objašnjava i da se sadnice iz rasadnika vade s golim korenovim sistemom, koji se tokom transporta ili pripreme za sadnju može oštetiti, kao i da je to samo premeštanje šok za biljku.


- Uz to, ako se zemlja odronjava, što je često, pa nemamo kišu, kao sada, pa imamo volontere koji nisu vični poslu kao obučeni radnici, i ako na sve to zasadimo sadnice s listom - džaba smo krečili. Šuma biti neće, a velike su površine predviđene za pošumljavanje - veli Dabićeva.

foto: Kurir

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs