U toku godine nekoliko velikih praznika posvećeno je ovom svecu.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. januara po gregorijanskom kalendaru, 7. jula se obeležava njegov dan rođenja, a dan smrti obeležava se praznikom Usekovanje 29. avgusta.
Međutim, obeležava se još jedan praznik posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji je manje poznat, a to je Začeće Svetog Jovana Krstitelja.
Prema predanju Jovanovi roditelji bili stari ljudi – Zaharije i Jelisaveta kojima je najveća želja bila da dobiju dete, ali to se nikako nije dešavalo. Ipak, ovaj par nije odustajao od svojih molitvi Bogu i, kada su već bili jako stari, dogodilo se čudo! Jelisaveta je ostala trudna.
Kaže se da je, kada se Jovan rodio, od njegovog presrećnog oca zatraženo da na pločici napiše ime deteta i kada je on to uradio, mališan je odmah progovorio.
Još tada je bilo jasno da Bog ima neke velike planove za Jovana. Kao mlad, on je živeo kao pustinjak i kritikovao moralno posrnuće sveta u kojem je živeo, a kao stariji je počeo da krsti ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim "ide onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem".
Zbog toga je ovaj svetitelj dobio i naziv Preteča jer prethodi Isusu, a Kristitelj je jer je u reci Jordan krstio i Isusa Hrista.
Svetog Jovana je pogubio judejski kralj Irod odsekavši mu glavu.
Dan Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja u Srbiji se proslavlja kao krsna slava, ali i kao praznik svih onih parova koji žele, a ne mogu da imaju dece.
Narod kaže da će i oni, dokle god duboko veruju u Boga i mole mu se, zavredeti njegovu milost.
Takođe, oni koji već imaju decu, na današnji dan treba da se podsete kolika su ona radost i da im pokažu ljubav i koliko ih vole.
Praznik začeće Svetog Jovana Krstitelja slavi se i u Crnoj Gori, a interesantno je da celo jedno crnogorsko pleme Pjesivci slavi ovu slavu.
