U posljednjoj debati Kraljevskog geografskog društva, Institut Ertvoč je zaključio da su pčele najvažnija živa bića na planeti, međutim naučnici su takođe objavili i vrlo zabrinjavajući podatak: pčele su se već našle na listi ugroženih vrsta.
Nedavne studije pokazuju da je čak 90% pčela već nestalo sa planete. Razlozi ovog istrebljenja zavise od geografskog područja, ali među glavne spadaju masovno uništavanje šuma, nedostatak bezbednog mesta za pravljenje gnezda, nedostatak cveća, nekontrolisana upotreba pesticida i promene zemljišta.
A zašto su pčele proglašene za najvažnija bića na planeti?
Uz podršku Fondacije za agrarne inovacije (FIA), Centar za pčelarsko preduzetništvo Univerziteta Major (CeapiMayor) i Pčelarska korporacija Čilea (Cach) su sprovele istraživanje koje je pokazalo da su pčele jedina stvorenja na svetu koje ne nose bilo kakve patogene, bilo da je reč o gljivicama, virusima ili bakterijama.
Čak 70% svetske agrikulture zavisi upravo od ovih insekata; drugim rečima: ako posmatramo 100 vrsta hrane, pčele su zaslužne za nastanak njih čak 70.
Takođe, oprašivanje, za koje su opet zaslužne pčele, omogućava razmnožavanje biljaka koje su hrana milionima životinja, te bi bez njih ubrzo počela nestajati i fauna.
Med koji proizvode pčele ne samo da ljudima služi za ishranu, već ima i višestruka pozitivna dejstva na naše zdravlje i kožu.
Prema citatu koji se pripisuje Albertu Ajnštajnu, da pčele nestanu ljudima bi preostale još samo 4 godine života.
A šta mislimo, zaštio pčele nestaju?
Federalni institut tehnologije u Švajcarskoj iznosi teoriju koja za krivca smatra talase koje emituju mobilni telefoni. Objašnjavaju da su talasi koji se stvaraju prilikom telefonskih poziva sposobni da dezorijentišu pčele zbog čega se one izgube, a što im direktno ugrožava život.
Istraživač i biolog Daniel Favre, u saradnji sa drugim istraživačima, je sproveo 83 eksperimenta koji pokazuje da u prisustvu ovih talasa pčele proizvode 10 puta glasniji zvuk nego inače, što je signal drugim pčelama da su u opasnosti i da moraju napustiti košnicu.
Bez ikakve sumnje, glavni razlog nestanka pčela se pripisuje nadimljavanju useva. Kao primer ove prakse se navodi Kolumbija, jer je tokom godina čak 34% pčela sa agrotoksinima umrlo od trovanja.
Postoji li rešenje ovog problema?
Naravno da rešenja postoje, ali stvar je u tome što ih je prilično teško i sprovesti u delo, jer su (negativne) prakse proizvodnje i agrikulture prilično duboko usađene u svest ljudi.
Bilo kako bilo, u nadi da se mogu sprovesti prilično brzo, predlažu se tri rešenja:
- U potpunosti zabraniti, a ne samo umanjiti, upotrebu otrovnih pesticida.
- Promovisati u potpunosti prirodne zamene.
- Neprestano istraživati i nadgledati zdravlje, stanje i očuvanje pčela.
"Problema sa pčelama je samo jedan o primera koji pozivaju na hitnost menjanja načina na koji upravljamo okolišem", kaže Lusijano Grisales, predstavnik Privredne komore Kolumbije.
"Uspostavljanje strateške prirode zaštite i ponovnog naseljavnja pčela i drugih oprašivača je od ključnog značaja jer se za 10 godina u Kolumbiji više neće moći računati na pčele. To će dovesti do katastrofe po pitanju hrane i zdravstvene krize u zemlji."
