Upoznali su se 1944. godine i skoro istog trenutka postali nerazdvojni. Njihova ljubav bila je jaka, strasna i, kao po pravilu, prepuna kontroverzi i problema. Ona je morala da se "zadovolji" ulogom ljubavnice. On time da će morati da je deli sa publikom i njenim partnerima na sceni. Njihovu ljubav samo je smrt mogla da prekine…
Slavni francuski pisac Alber Kami i španska glumica Marija Kazarez upoznali su se 6. juna 1944. godine. Bio je dan iskrcavanja savezničkih snaga u Normandiji, a mlada glumica je upravo dobila ulogu u jednom od Kamijevih komada. Ona je imala 21 godinu. Njemu je već bilo 30, bio je oženjen i imao je blizance.
Par je skoro istog trenutka otpočeo ljubavnu aferu.
Najlepša ljubavna pisma
Kamijeva supruga Fransin For i deca bili su u Alžiru. Nakon što su se vratili, u septembru 1944. glumica je rešila da raskine vezu, ali je svejedno nastavila prepisku sa piscem.
– Gde god da se okrenem, vidim mrak… Bez tebe nemam snagu. Imam želju da umrem – pisao je Kami lepoj Mariji.
Ovo dopisivanje potrajalo je narednih pet godina iznedrivši neka od najlepših ljubavnih pisama u istoriji. Ukupno ih je bilo 865.
- Sada znam mnogo više o tebi i meni nego što sam to znao pre. Zbog toga znam da izgubiti te isto je što i na neki način umreti. Ne želim da umrem i zato treba da si sretna i da te ništa ne umanjuje. Ma koliko da je težak, strašan put koji nas iščekuje, moraćemo njime krenuti - poslao je Kami glumici.
Bila je 1949. kada su se ponovo sreli. Od tada su bili nerazdvojni iako je Marija stalno pretila da će prekinuti aferu zbog činjenice da je Kami od starta jasno rekao da nema nameru da ostavi porodicu.
Sa druge strane, Fransin je jako patila zbog muževljevog neverstva.
Pijanistkinja i matematičarka počela je da se leči od depresije, a zbog toga je završila i u bolnici gde su tretmani podrazumevali i elektrošokove.
U jednom trenutku, Fransin se bacila kroz prozor bolnice, da li da pobegne ili da se ubije, nije poznato. Nakon ovoga, Alber se više posvetio supruzi iako vezu sa Marijom nikada nije prekinuo.
"Dok nas smrt ne rastavi…"
Kami je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1957. i negde u to vreme napisao pismo rođaki u kome kaže da je dirnut supruginom ljubalju "koju nisam prestao da volim na svoj loš način". U istom pismu rekao je i da mu je Fransin oprostila.
Sa druge strane, karijera Marija Kazares s godinama je išla samo uzlaznom putanjom. Igrala je sa Mišelom Bukeom, Žerarom Filipom kao i u mnogobrojnim Kamijevim pozoršnim komadima. Nakon svakog nastupa, imala je običaj da pošalje kratku poruku Kamiju.
U poslednjem pismu ljubavnici, napisanom u novembru 1959. Kami navodi da jedva čeka da se vrati u Pariz nakon puta.
Kami se nikada neće vratiti u "grad svetlosti". Poginuo je 4. januara 1960. u saobraćajnoj nesreći upravo na putu za Pariz.
Fransin je poživela još 19 godina. Sahranjena je kraj supruga. Marija se kasnije udala za kolegu Andrea Šlesera i preminula je 1996. dan nakon svog 74. rođendana.
