Muž je došao dva sata nakon što mi je poslao SMS. Spakovao stvari, uzeo ih i otišao.
Sela sam sa kćerkom na krevet u dnevnoj sobi. Obe smo napuštene. Razlika je u svega dva dana. Nju je ostavio dečko, a mene muž. Obe smo razočarane, uplakane. Lena ima 20 godina i dečko joj je posalo poruku na Fejsbuk. Ja imam 43 godine i muž mi je poslao SMS. Nakon 20 godina braka, dobila sam SMS!!! Izgleda da nisam bila vredna čak ni objašnjenja.
Sati su prolazili, a mi smo "kovale" planove šta dalje.....
"Moramo da promenimo brave. Onaj moj je odneo ključ sa sobom, zajedno sa svim ostalim stavrima," mirno kaže Lena.
Lena je u pravu - promena! Moram da mislim na promenu.
"Mama, hajde da bacimo sve njihove stvari. Sve ono što nas podseća na njih, što smo dobile na poklon," predlaže Lena.
Promena. Bacanje. Umesto garderobe, u besu razbijam posuđe (poklon za svadbu); njegov alat, knjige koje je voleo, CD-ove koje je slušao... Sloboda. Osećam ogromnu slobodu....
Na kraju smo gledale film i jele sladoled. Danima posle toga smo jele salate, šetale, a kod kuće uživale u miru i tišini. Vremenom kuća je dobijala neki ženski miris, kao da i ona zna da ovde muškarac ne ulazi.
Nabavila sam i mačku, upravo iz razloga jer je muž alergičan na istu.
Dani su prolazili brzo. Lena je otišla na fakultet, počela su predavanja. Ja sam odlučila da podnesem papire za razvod. Muž se odrekao stana u korist automobila. Žena zbog koje me je ostavio, podržala je njegovu odluku. Na sudu sam ustanovila da je njegova nova ljubav starija od naše kćerke samo 4 godine. Preživela sam i tu činjenicu!
Dvadeset godina sam stvarala porodicu, a zatim je više nemam - eto i to se desilo!
Vreme je lečilo rane. Šest meseci kasnije, Lena je našla novog dečka. Ja sam se zatrpavala u posao. Išla sam na fitnes, kod frizera, ostajala na poslu prekovremeno. Život je polako krenuo uzbrdo.
Taman kada sam pomislila da je sve kako treba, muž se vratio! Došao je sa svim stvarima i pokucao na vrata. Njegova veza sa dvadeset i nešto godina mlađom devojkom nije uspela.
Kaže:"Mnogi su me osuđivali! Gledaju me kao da nisam normalan!"
Razumem te, razmišljam ja.. Muž otišao - žena kriva. Zapustila se - žena je kriva. Nije obraćala pažnju - žena je kriva. Nije ispunjavala supružničke dužnosti - žena je kriva... Sve sam to već čula u proteklih šest meseci...
Tada se desilo nešto nezamislivo: svi su očekivali od mene da mu oprostim, da zaboravim prevaru. Očekivali su da ga prihvatim sa svim tim njegovim stvarima, nakon službenog razvoda i svega kroz šta sam prošla?!?!?!?!?
Moja mama je to očekivala govoreći:"Sama si. Koga ćeš naći, već si u godinama!"
Svekrva je govorila: "Eto vratio ti se, pokajao, pokunjio, podvio rep! Šta ti više od toga treba?"
On je očekivao da mu se vratim: "Propustićeš šansu ako se sada ne pomirimo, naći ću brzo drugu!"
Rođena sestra mi je govorila:" Ko će te hteti kada si u četrdesetim, eto na pragu pedesete!"
Čak su mi i kolege sugerisale: "Niste stranci, znaš ga - zna te!"
Varate se, mi smo itekako stranci. Mi smo se razveli, rastavili, razišli.
"Spremna si da odbaciš 20 godina braka?" čula sam skoro od svih.
Da, spremna sam! Briga me da li ću naći "nekoga", da li ću ostati zauvek sama, da li imam 50, 60 ili 100 godina! Nikad mu neću oprostiti onu SMS poruku nakon dvadeset godina braka: "Moramo se razvesti, volim drugu!"
Nikada to neću zaboraviti, a još manje oprostiti! On nije imao hrabrosti da me pogleda u oči, da mi objasni, da me pripremi, nakon toliko godina braka!
Ne, neću mu nikad oprostiti!
