Maj je vreme kada zova cveta u punom sjaju. Berba ovih cvetova počinje u drugoj polovini maja, po suvom i lepom vremenu i u vreme punog cvetanja.
Veoma je bitno da nađete procvetalo drvo zove koje je udaljeno od ulice ili nekog vida zagađenja. Cvet po cvet berite i stavljajte u kesu kako bi se sačuvala njihova čistoća i svežina.
Sirup od zove je tradicionalan napitak naših predaka. Osim što se od mešavine sirupa i vode dobija ukusan sok od zove, on je uz to i lekovit. Leti osvežava a zimismiruje groznicu i visoku temperaturu.
Čisti organizam i omekšava bronhije. Potpomaže znojenje i oslobađanje tela od otrova kod prehlada ili dugotrajnih bolesti. Iznad svega zdrav i ukusan sok. Za svaku porodicu.
Način pripreme:
U 1 litru hladne vode potopiti 20 cvetova sveže zove. Neka stoji na hladnome mestu, ali ne u frižideru, 24 sata. Procediti, dodati 800 grama šećera i sok od 1 limuna i ostaviti da odstoji još 24 sata. Povremeno promešati, da se šećer rastopi. Procediti kroz duplu gazu i sipati u boce.
Ovaj sok se pije razređen sa vodom, a možete koristiti i mineralnu gaziranu vodu za pripremu soka.
Legenda kaže da je neki car Trojan imao kozije uši. Kada je došao berberin da ga brije car mu plati u zlatnicima kako nikome ne bi pričao za njega i kozje uši. Berberin pristade, ali vremenom poče bolovati jer nikome nije smeo da kaže svoju tajnu. Tada odluči da ode u polje iskopa jednu rupu i u nju tri puta reče:
"U cara Trojana kozije uši!"
Kada je završio on zakopa rupu i bi mu lakše. Ali kako prođe neko vreme iz te rupe izniče drvo zove, a čobani koji tuda prolaze naprave od nje svirale i kako su svirali umesto muzike se čulo: "U cara Trojana kozije uši". Tako su svi saznali za carevu tajnu.
Po ovoj legendi je drvo zove bilo dugo poznato.