Na ideju da napišem ovaj tekst došla sam nakon što sam u istom danu prisustvovala dvema situacijama iz života običnog srpskog roditelja – poseta buvljaku, a istog dana samo mnogo kasnije i Institutu za majku i dete.A na oba mesta isto – gužva, piše A.C. za sajt Zelena učionica.
Pedagoška lekcija 1 – Ako me ne držiš za ruku, neko će te ukrasti!
Majka na buvljaku, kupuje nekakvu plastiku, držeći dete za ruku. Dete, naravno, nestrpljivo, cupka, otima se, odlazi na susednu tezgu gde je nešto njemu interesantnije. I, kako onda majka da dete umiri i bude sigurna da će ostati uz nju sve vreme? Pa, tako što će reći: "Ne otimaj mi se! Hoćeš da te neko ukrade? Ovo je buvljak, ovde se svašta krade!"
Lepo, majko, pa sutra kad kreneš u tržni centar, na buvljak, na kej, ti se pitaj što ti se dete plaši gužve i nepoznatih ljudi, kad ga nisi tome učila. U korenu svih srpskih disciplinskih metoda je – strah! Zaplaši dete da bi te slušalo! Vešticama, policajcima, nepoznatim ljudima, čime god. Valja se da se deca malo i plaše…
Pedagoška lekcija 2 – Ostaćeš ovde zauvek!
Ovo mi nije bilo nimalo simpatično. Svako ko je sa detetom završio na Institutu za majku i dete, zna šta ga tamo čeka – gužva i neorganizovanost. Ali o tome neki drugi put. Stigli smo tamo pola sata posle ponoći, sa detetom koje ima temperaturu skoro 40. Kao i svima pre nas, traže da joj izvadimo krv i uzmemo urin na pregled. Dok se mučimo da joj stavimo onu nesrećno napravljenu kesicu za urin, čujem oca kako šeta sa ćerkom od dve ili tri godine i govori joj: "Ako hoćeš da ideš kući, moraš da piškiš! Ako ne piškiš, ostaćeš ovde zauvek!"
