Ovo pismo objavila je jedna mama iz Velike Britanije, a mi vam ga prenosimo u celosti.
"Moja deca nikada nisu bila kod doktora. Nikada. Nisam ih vodila na kontrole, nisu vakcinisana i nikada nisu popili niti jeda lek. Možda će se to nekome činiti kao zanemarivanje ili zlostavljanje dece, ali pogledajte to s druge strane - oni su zdravi, a mi ih odgajamo na malo drugačiji način od ostalih roditelja.
Mnogi bi nas mogli opisati kao nekonvencionalnu porodicu. Naša baza je priroda - ne ograničavamo se društvenim normama, decu učimo sami, radimo na ličnom razvoju, jedemo ono što uzgojimo i to uglavnom sirovo. Kod nas nema brze hrane.
Otvoreni smo prema prirodi, prema osećanjima, učimo od sebe, a ne krivimo naše gene. Odlučno živimo verujući u našu sudbinu, a ne robujući našim strahovima. A za sve što nas muči lek pronalazimo u prirodi.
Svi znaju za plasibo efekat pa kada ljudi očekuju da im od leka bude bolje, zaista im tako i bude, ali retki su čuli za "nocebo" efekt. To bi se moglo opisati kao efekt taktike straha od dijagnoze koji mnogim pacijentima može bukvalno paralizovati njihovu psihu zbog same pomisli da bi mogli oboleti od neizlečive bolesti, da lek na njih neće delovati ili će im biti propisana pogrešna terapija.
Tako nešto nedavno sam osetila kod zubara.
Kada mi je pregledao zube rekao mi je da jedan zub treba popraviti i staviti plombu. Rekla sam mu - ne hvala - ne želim plombu. Zubar se iznenadio ali me je svejedno uveravao da meni ta plomba treba jer će mi karijes uskoro doći do zubnog živca i ja ću se ponovno vratiti, ali s bolovima.
Našim majkama: Zovem je i kod najmanje brige, da me nije stid ljudima bih njome pretila!
Opet sam mu rekla - ne, hvala, ali hvala na savetu.
Nemojte me pogrešno shvatiti, ovakav pristup bi se mnogi sigurno nazvali neodgovornim, a mene proglastiti osobom koja ne mari ni za sebe ni za svoje postupke, ali ne - ja sam sve samo nisam neodgovorna.
Jer, ja ne smatram da meni treba plomba ili da mom detetu treba lek da bi se zalečio - ja smatram da treba rešiti srž problema - pravi uzrok bolesti ili nekog zdravstvenog problema.
Zato samim time što ne vodim svoju decu kod lekara pokazujemo da želim da se moja osnovna roditeljska prava ostave na miru, da me ne preispituju jer ja sam prva koja svojoj djeci želi dobro.
Roditelji koji svoju decu vode čak i onda kada je sasvim nepotrebno - neka to bude i ostane njihov izbor, ali i takvima savetujemo - ne verujte slepo baš svemu što medicina kaže.
Ja sam sama odrastala u ne ovako konvencionalnoj porodici, i za svaki problem roditelji su me vodili doktoru. Tokom detinjstva sam imala zdravstvenih problema. Sa 18 meseci vodili su me na korekciju vida, odrasla sam sa punim ustima krunica i popravljenih zubi i imala sam stalne probavne smetnje. Iz toga nisam naučila samo to da medicina pokriva tragove, a ne uklanja uzroke, nego sam shvatila i to da medicina i farmacija ne bi imali smisla da su ljudi zdravi, da nas znaju izlečiti jednim lekom. Ko bi onda na nama zarađivao? A svaka sledeća boljka u meni je samo stvarala još jači osećaj otpora prema lečenju, jer mi se čini da se tome nikada neće videti kraj.
Ne mogu reći ni da moja djeca nikada nisu bila bolesna. Imali su i temperature i tresla ih je groznica, ali na sve sam to gledala kao na simptom koji znači da se njihov organizam bori i da u svemu tome nema mesta za lekove koji će ublažiti simptome već im treba sredstvo, prirodno sredstvo koje će organizam očistiti od virusa i bakterija i na taj ih način osnažiti.
Ovom pričom ne želim da umanjim važnost medicine, posebno ako ćemo se dotaći hitnih slučajeva, stradanja u automobilskim nesrećama, teškim bolestima... Za takvo nešto i sama bih se obratila za pomoć doktoru.
Roditelji kvare decu: Ako im želite dobro, ovo nikad nemojte da radite!
Ali poenta je u tome da se mnoge bolesti mogu sprečiti dobrom prevencijom. Mi smo možda nekonvencionalni jer brinemo o svojoj deci na način da smo im od prvog dana na 24-satnoj usluzi. Spavamo s njima, dojim na zahtev, nosim ih u marami, gde idem ja idu i oni.
Mnogo boravimo napolju, u prirodi, na čistom vazduhu i sa dobrim bakterijama, hranimo se zdravo, a hranu oplemenjujemo lekovitim biljem. Decu nam ne čuva bilo ko - mi smo s njima i dok drugi odlaze na posao da bi zaradili za život, mi smo odlučili da odgajamo decu i sami se potrudimo da napravimo sve ono što nam je za život potrebno.
I ne sudim nikome, ali ako će do nekoga dopreti moje reči nadam se da će iz svega ovoga naučiti da lekari često nisu potrebni - ako ste voljni od prvog dana s detetom da radite na prevenciji bolesti, odnosno ako ste voljni da se apsolutno posvetite ne samo detetu već prvenstveno njegovom zdravlju.
Hranite ih zdravo i njihov će organizam postati jako otporan, zubi ostati zdravi, a čak i kada pokupe neku bolesti znajte da priroda leči sve."
Da li je po vašem mišljenju ovaj način odgoja dece ispravan?
Njihov način vaspitavanja dece oduševljava ceo svet: Evo šta rade Finci, a mi ne radimo!
