Neki roditelji očekuju da im deca u svemu budu uspešna, da su najbolja i da se razvijaju prema njihovom unapred određenom planu.
Takvi roditelji neprestano savetuju dete, usmeravaju ga i zahtevaju, a ako dete ne ispuni njihove zahteve ili očekivanja, sledi kazna.
Plan roditelja mora se sprovoditi, a svaki otpor i negativizam detetu se ne toleriše. Roditelj određuje kada dete mora da jede, spava, kada da se igra, što će da obuče, kao i s kim će se družiti.
Visoki su zahtevi u pogledu čistoće, urednosti i posebno visoke spremnosti u izvršavanju zahteva. Osnovno je da slepo sluša i radi sve prema roditeljskom planu. Takva deca rano uče strane jezike, muziku, balet i dr.
Takva roditeljska očekivanja za budućnost deteta redovno se ne ostvaruju.
Roditelji kritičari
Roditelj koji kritikuje nikad nije zadovoljan onim što dete učini, a kada je zadovoljan boji se da to pokaže pred detetom “da se ne bi pokvarilo”. Zato ne štedi u kritikama, opomenama i upoređivanjima s drugom decom koja su “pametnija, uspešnija, bolja”. Ne izostavlja ni poruge i ismevanja. Dete gubi samopouzdanje i osećaj sigurnosti, počinje da se oseća manje vrednim u odnosu na druge i nezadovoljno je zbog toga.
Odlomak iz knjige: “Godine prve zašto su važne”, Milivoj Jovančević i saradnici
