2 saveta Sigmunda Frojda za roditelje: Samo ovako ćete decu pretvoriti u uspešne ljude

Ponekad se odrasli zapitaju: zašto neka deca odrastaju u samouverene, hrabre ljude koji kao da svetle iznutra, dok se drugi celog života osvrću na tuđa očekivanja? Naizgled žive u sličnim porodicama, idu u iste škole, uče ista slova iz istih bukvara. Ali ipak, jedan raste sa osećajem "ja smem", a drugi sa teskobnim "bolje je da se ne ističem".

O deci koju čuju

Često možemo videti scenu gde malo dete pokazuje crtež: neuredan, iskrivljen, sa čudnom dugom. Odrasli mu, često i ne pogledavši rad, dobace: "Pa... mogao si i urednije", "Opet ne liči na tebe", "Zašto je trava plava?"

U takvim trenucima u detetu se nešto tiho spusti i zamukne. Kod nekih nakratko, kod drugih ozbiljno i dugo. Frojd je o tome govorio zadivljujuće precizno:

Ovde nije reč o tome da dete treba hvaliti za sve redom ili zatvarati oči pred lošim postupcima. Reč je o tome da u njegovom svetu obavezno postoji barem jedna osoba, odrasli koji ga u potpunosti prihvata.

Neko ko ne zahteva od deteta da bude "zgodno za rukovanje" i ko ne pretvara detinjstvo u takmičenje za ljubav. Samopouzdanje ne nastaje iz vike i kazni; ono se rađa tamo gde se detetu daje pravo da bude ono što jeste: bučno, nedosledno, čudno, sanjivo ili tvrdoglavo. Tamo gde podrška ne zvuči kao "budi bolji", već kao "važan si."

Zašto je lakše kritikovati nego podsticati rast

Mnogi odrasli su i sami odrasli u sistemu gde se "bravo" dobijalo samo za nepogrešivost. Zato i ponavljaju poznate scenarije:

• roditelji grde za svaku trojku
• roditelji ponavljaju mantre: "ne radi", "ne diraj", "ne raspravljaj se"
• svaka greška postaje povod za moralisanje

Takvo dete se brzo navikne na oprez. Izbegava rizične korake, bira minimalne ciljeve i najbezbedniji posao. Razvija neobično uverenje da svet ne odobrava hrabrost, a da su sopstvene želje suvišne. Zato se dešava paradoks: upravo oni koje u detinjstvu nisu sputavali, često stvaraju najneobičnije stvari. "Loši đaci" koje nisu slomili strogi okviri izrastaju u odrasle sposobne da razmišljaju van šablona i da se ne plaše neuspeha. Njih nisu naučili da drhte pred greškom, i to postaje njihova ogromna prednost.

Sloboda koja je potrebna svakom detetu

Ne može se od dece zahtevati da uvek budu uredna, jaka i odgovorna. Samopouzdanje se ne formira naredbama. Ono se rađa kada dete zna da je primećeno, da se njegove sposobnosti uvažavaju i da se njegov temperament ne smatra manom.

Detetu je važno dati prostor, ne bezgraničan, ali iskren. Prostor gde sme da pogreši, da proba, da se protivi, bira i menja odluke. Gde se snovi ne ismevaju, već se pita: "Kako da ti pomognem da im se približiš?"

Zanimljivo je koliko brzo dete počinje da se menja kada odrasli prestanu da igraju igru uspeha po uputstvu i počnu da vide čoveka, a ne projekat.

O snovima koji se ne mogu iznuditi

Svako dete ima svoje malo unutrašnje sunce, ono što mu pali iskru u očima, nešto krhko i neuhvatljivo. To se ne može odgajiti zabranama niti izgraditi na strahu. To se ne može zameniti nametnutom profesijom. Frojd je rekao:

Ova misao je neverovatno moderna. Ona ne znači da morate postati astronaut ako ste o tome maštali sa pet godina. Ona znači da odrasli ne smeju lomiti taj unutrašnji glas koji detetu šapuće gde se nalazi njegova radost.

Deca imaju redak dar da tačno osećaju šta im se zaista dopada. Ta jasnoća bledi ako je oko njih previše onoga "budi kao svi ostali" ili "to nije ozbiljno". Ali, ako mu odrasli daju pravo na potragu, dete izrasta u osobu koja zna ukus sopstvenog života. A to znači u srećnog čoveka.

Uspeh nije u novcu

Uspeh deteta se ne temelji na trenutku kada mu kupite prvi laptop, već na rečima koje mu upućujete:

• "Ti možež"
• "Uspećeš"
• "Probaj, tu sam uz tebe"

Takva atmosfera stvara onaj unutrašnji oslonac koji je Frojd nazivao osećajem pobednika. Ne onog glasnog i arogantnog, već smirenog. Kada dete ima odraslu osobu koja ga razume, ono ne raste u trci, već u razvoju. Ne plaši se da sanja i jednog dana dečje "jednog dana" pretvara u velike projekte, u dela i u život kojim se ponosi.

Stil/Dzen