Ujutro kad sam ušla u ordinaciju ginekologa kako bih potvrdila trudnoću, s mog računa u banci skinuto je više od 900 dolara. Teskoba mi je proletela telom dok sam sedela u čekaonici i osluškivala svoje ime, piše Lauren Wellbank za Huff post.
Da li moram da platim još osiguranje za to? Da li bi mi dozvolili da napišem ček kako bih izbegla neugodnost zbog odbijanja moje debitne kartice?
Da li bi se prekoračena sredstva vratila na moj račun nakon što je moja banka shvatila da nemam dovoljno novca za pokriće 1.200 dolara?
Više od godinu dana borili smo se sa finansijama. Ali, nedavno smo saznali da čekamo bebu, zbog koje sam sedela u ordinaciji, a do koje nisam mogla da priuštim sebi vožnju, a kamoli da platim sve ovo.
Ispovest majke dvoje dece: Volela bih da ih nisam rodila, život bi mi bio mnogo bolji!
Suprug i ja smo oduvek smo želeli veliku porodicu. O tome smo dosta razgovarali prvih dana naše veze. Ali, kako su godine prolazile, a mi smo izgubili finansijsku stabilnost, svi naši razgovori postali su upravo to: razgovor.
Odlučili smo da ne razmišljamo o trećoj bebi jer smo se sada fokusirali na to da platimo račune. Umesto napretka, borili smo se s neočekivanim troškovima koji su nas dodatno još više zadužili. Na kraju smo doneli odluku da uopšte ne razmišljamo o bebi.
Tada sam osetila previše poznatu mučninu koja je pratila moje prve dve trudnoće. Davno zaboravljeni test trudnoće koji je stajao ispod lavaboa u kupatilu potvrdio je ono što sam već znala: trudna sam.
Kad sam rekla suprugu samo nekoliko sekundi posle toga videla sam kako se na testu pojavljuje druga ružičasta crta. On se nasmejao i rekao:
'Naravno da si trudna', rekao je, a zatim me poljubio i odmahnuo glavom.
Sigurna sam da mu je kroz glavu prošla ista zabrinutost kao i meni: Možemo li sebi da odgajamo još jedno dete? Hoće li ovo biti velika greška? Da li smo se upravo osudili na finansijsku neizvesnost?
Na ta pitanja nikada nismo imali odgovor. Kako smo odjednom saznali da sam trudna, tako se dogodilo nešto neočekivano. Gurala sam kolica u prodavnici, kad je krenuo moj spontani pobačaj.
Nagli kraj trudnoće bio je potresan za celu našu porodicu.
Kad sam u 37. godini saznala da sam trudna, znala sam da to nosi veći rizik,
ali pomisao da bih tako brzo mogla izgubiti dete nije mi padala na pamet.
A i već sam nosila dve bebe do termina. Zašto bi ova bila drugačija?
Bol u mom srcu bila je fizička stvar.
Jedne noći, nakon što su naša deca otišla u kvrevet na spavanje, priznala sam mužu da osećam strah s kojim ne mogu sama da se nosim. Šta ako ne mogu imati više dece?
Ideja da bismo zapravo mogli izgubiti priliku za proširenje porodice nikada mi nije pala na pamet kad god bismo razgovarali o čekanju dok nam se finansije ne stabilizuju.
Pretpostavljala sam da imamo vremena da sačekamo dok se ne stvore bolji uslovi. Ali sad sam se plašila da je naš trenutak za izbor definitivno prošao.
Postoji izreka: Nikad ne žalite za detetom koje ste odlučili da ga imate, već samo za onim o kojem ste i razgovarali.
Te reči su mi se neprestano motale u glavi. Toliko, da sam objašnjavala mužu zašto mislim da bi trebalo pokušati ponovo.
Da li se složio sa mojim mišljenjem ili je osetio kako mi biološki sat otkucava kao što sam i ja osetila, nikada zapravo neću znati. Ono što znam jeste da je rekao da, i mesec dana nakon što smo izgubili iznenadnu trudnoću, ponovo smo se iznenadili trudnoćom.
Iako nismo bili finansijski spremni, bili smo uzbuđeni.
Znali smo da će nas treće dete iscrpiti finansijski, ali kao što smo već s godinama naučili, sve se u trenutku može promeniti. Mislili smo da smo spremni za sve što dolazi. Do sada smo to radili. Što je bilo najgore šta se moglo dogoditi?
Odgovor na to pitanje usledio je nekoliko meseci.
U martu, kad sam bila trudna 37. nedeljia, guverner Penilvanije napravio je neviđeni potez i uveo karantin kako bi se zaustavio porast zaraženih slučajeva korona virusa. Pandemija se probila do Amerike i potpuno promenila sve u našem svakodnevnom životu.
Prošlo je više od godinu dana otkako sam saznala da sam trudna i šest meseci otkako sam rodila. Ceo svet se promenio za to vreme. Pandemija je Ameriku bacila na kolena, s desetinama miliona nezaposlenih, a kraj se ne nazire.
Nisam se brinula za naše finansije, naša situacija se promenila tokom devet meseci koji su nas vodili od tačke A do tačke B. Umesto toga, brinula sam se nosi li jedna od maskiranih medicinskih sestara virus ili šta će se dogoditi ako ga pokupimo i prenesemo kući našim ćerkama.
Mučillo me šta se može dogoditi ako se naš sin rodi s tim. U tom trenutku nisam razmišljala o finansijama.
Retko se to i sad događa. Ne zato što su nam se finansije toliko poboljšale da nije važno, već zato što postoji još toliko hitnih stvari o kojima treba brinuti.
Srećni smo što se naša finansijska situacija ne tiče života ili smrti. Uvek imamo hrane u frižideru i zdravstveno osiguranje da nadoknadimo sve hitne medicinske slučajeve - dve stvari koje mnogi Amerikanci trenutno nemaju.
Sigurna sam da će se naše okolnosti u narednim godinama ponovo i iznova menjati. Promena je uobičajena za roditelje. Donosite najbolje odluke koje možete u ovom trenutku, s informacijama koje imate, istovremeno pokušavajući da predvidite budućnost.
Mi smo to uradili prošle jeseni. Ponekad sve ide po zlu, ali ponekad nas sreća i pogleda, kao ovaj put. Barem je tako dosad. Ko zna šta donosi sutra.
Ovo je najgore što jedna majka može da uradi svojoj kćerki: Tvrdi psiholog Labkovski!
