Kad su zaposleni u nekim obdaništima u Finskoj napravili travnjake i zasadili šumske biljke poput vreska i borovnice, a zatim dozvolili deci da se staraju o biljkama u žardinjerama, raznovsnost mikrobioma u crevima i na koži dece vrlo brzo je postala zdravija.
U poređenju sa drugom decom iz gradskih obdaništa, koja se igraju na betonskim, popločanim ili šljunkovitim igralištima, mališani iz ozelenjenih vrtića pokazali su porast broja T ćelija u krvi i drugih značajnih činilaca imunog sistema u roku od 28 dana.
“Takođe smo otkrili da je crevna flora dece koja se igraju u zelenilu slična onoj koju imaju deca koja svakodevno posećuju šumu,” kaže naučnica Marja Rozlund sa Univerziteta u Helsinkiju.
Prethodna istraživanja pokazala povezanost ranog izlaganja zelenilu sa dobrim imunitetom, ali nije bilo dokazana uzročno-posledična veza. Ovaj finski eksperiment je prvi koji je pokazao da direktnim menjanjem detetovog gradskog okruženja može da se menja i njegova crevna flora a samim tim i njegov imunitet.
Ovo potvrđuje tzv. “biodiverzitetsku hipotezu”, koja kaže da je gubitak raznovrsnosti živog sveta u gradovima barem delimično odgovoran za skorašnji porast učestalosti bolesti povezanih sa imunim sistemom.
Među decom koja su se igrala napolju, na zemlji, travi i među drvećem, porast broja mikroba nazvanih gamaproteobakterije dovela je do jače imune odbrane njihove kože, kao i do povećanja koncentracije imunih ćelija u krvi i smanjenja koncentracije interleukina-17A, koji se povezuje sa autoimunim bolestima i alergijama.
“Za decu bi bilo najbolje ako bi se igrala u baricama i riljala po zemlji,” poručuje ekolog Aki Sinkonen sa Univerziteta u Helsinkiju i dodaje da bi deca trebalo da borave u prirodi pet puta nedeljno da bi to popravilo njihov imunitet.
