Jedno od najvažnijih, ali i najzanimljivijih roditeljskih "problema" oduvek je bilo biranje imena za naslednika.
Prema staroj dobroj izreci "Ime je sudbina", roditelji su se oduvek trudili da svojoj deci daju imena koja asociraju na uspeh, dobrotu, lepotu, moć...
Ova imena nekada su pripadala isključivo ruskoj aristokratiji, a jednako popularna su bila i kod nas.
Davala su se pretežno po prinčevima i princezama, dok je sama aristokratija ova imena dobijala ili prema lepom značenju ili prema najuspešnijim vladarima koji su već ostavili trag u istoriji.
Prinčevima su se davala sledeća imena: Oleg, Igor, Jaroslav, Svetislav, Vladimir, Konstantin, Aleksandar, Boris, Ivan, Vasilij, Nikolaj, Andrej, Mihail, Pavle.
Sa druge strane, pripadnice nežnijeg pola nosila su imena koja znače svetlost, mir, dobrotu, lepotu i plodnost, sa željom roditelja da i one budu baš takve: Olga, Sofija, Jelisaveta, Elena, Ana...
Osim ruskih, Srbi su oduvek bili naklonjeni i imenima koja su obeležila čuvene srpske plemićke loze, kao što su Nemanja, Stefan, Aleksandar, Milan...
Danas su mišljenja potpuno podeljena - neki se okreću ovim tradicionalnim imenima, dok se drugi utrkuju da smisle što neobičnije ime za svog naslednika ili naslednicu.
Kakvo je vaše mišljenje? Da li prednost dajete tradiciji ili modi? Podelite sa nama u komentarima
