Živim sama već nedelju dana: došla sam poslovno u Beč, na dve nedelje. Muž je ostao kod kuće, a kćerka - tinejdžerka je sa društvom na letnjem kampu.
Ova situacija je strašno zanimljiva: već dugo nisam bila sama. Često izlazim sa prijateljima, ili idem na vikend putovanja u šoping, ali čini mi se da od kako sam dobila kćerku nisam bila sama ovoliko dug period.
O samoći i adolescentima
I ranije sam imala takve životne situacije: ili je kćerka putovala negde, ili ja, ali već dugo smo svi kao porodica na jednom mestu.
Ovaj smeštaj u Beču je u stvari mali stan sa dnevnom sobom/kuhinjom, jednom spavaćom sobom i balkonom. Namenjen je jednoj osobi.
Zbog toga mi se u glavi nameće pitanje: šta bi bilo da se nikad nisam udala? Šta bi bilo da nikad nisam rodila Nju- tinejdžerku?
Ovo je najveći dečiji strah: Evo čega se sve mališani plaše!
Međutim, koliko se god trudila, takav život ne mogu ni da zamislim, čak ni sada kada živim i volim tu malu buntovnicu koja mene sve manje voli.
Često sebi razbijam glavu o tome zašto me kćerka sada sve manje voli. Čini mi se da ja nisam bila takva u tim godinama. Da li odgajam čudovište?
Tu je naravno i stalna borba: kako voleti tu novu osobu u koju izrasta moje dete, i kako ne odustati od nje?
Pitam ja vas: Kako prihvatiti tinejdžera u tom osetljivom uzrastu u kojem može iznenada da se pretvori ili u leptira ili u serijskog ubicu?
E sada, tu se dešava još jedna stvar - menja se i roditelj. Napokon je dočekao da mu dete odraste. Više se ne lepi za vas, sada beži od vas. Vi dobijate tu neverovatnu slobodu (kao recimo ja na ovom putovanju, u ovom stanu). Nakon 15ak godina, vi sada možete da idete gde hoćete i radite šta hoćete i više ne morate da brinete za to vaše detence, jer - pazite sada - ono i ne želi da vi vodite računa o njemu...
Taj vaš tinejdžer je umoran od sebe, zbunjen, ne shvata gde ide, gubi kontrolu, i sve se svede na grubu tišinu, ili neučtivost prema roditeljima.
Ali vi mora da shvatite jednu stvar: to vaše dete želi i treba ljubav, nežnost, zagrljaj, ali istovremeno i da ubije tu osobu koja mu priđe sa namerom da ga zagrli, uteši...
Problem je u tome što ljubav može biti veoma komplikovana. Da biste se prilagodili jedno drugome i tinejdžer sam sebi, potrebno je vreme. I to godina ili dve...
A vreme je ključno. Za tu godinu ili dve svašta može da se desi, a otuđivanje ponajviše.
Nauka kaže da će sve vremenom proći, pa i ta tinejdžerska buntovnost, ali je izuzetno bitno da li ste u tom periodu uspeli da doprete do deteta- da ste sačuvali vezu!
Po nekad, najveći problem je što roditelji ne žele da se potrude. Previše im se osladi ta sloboda. A tinejdžer, na žalost, ne zna kako da se bori za tu sponu između vas.
