Razmislite o generaciji takozvanih bejbi bumersa (ljudi koji su rođeni pre 1979.) kada su imali 25-30 godina. Bili su to odrasli, samoispunjeni ljudi koji su imali 3 posla, odgajali decu, a uveče su razgovarali o političkim problemima i klasičnoj muzici, piše Stil.kurir.rs.
Ali šta je sa mladima današnjice? Milenijalci (generacija rođena od 1979. do 1995.), uprkos njihovoj inteligenciji i finansijskoj nezavisnosti i stabilnosti, traže svoje unutrašnje ja do 30-35 godine, žive u iznajmljenim stanovima ili kućama svojih roditelja, i misle: "Pretpostavljam da je ovo ono što odrasli rade!" I naravno, oni ne misle da su odrasli.
Dakle, zašto su moderni mladi takvi i u svojim 40-im godinama? Evo objašnjenja:
Pre čitanja: Ukoliko ste srećna 30-godišnja majka troje dece koja je završila fakultet i zaposlena je, nemojte da se uvredite. Statistika kaže da je više ovih koji su opisani u članku.
1. Nova faza u ljudskom razvoju
Osvrnimo se na istoriju: Sve do početka 20. veka tinejdžeri nisu postojali. Pre 17. godine, osoba se smatrala detetom, a na dan kada bi napunili 17 godina, dobili su veliki dar - porodične obaveze i cilj da što pre postanu finansijski nezavisni.
I tek 1904. godine, zahvaljujući izvanrednom naučnom radu psihologa Stenlija Hola nazvanom "Adolescencija", svetska zajednica je počela da razmišlja o periodu koji danas zovemo "tinejdžerskim".
Hol je prva osoba koja je opisala ovo doba kao vreme oluje i snažnog napada. U njegovom radu ima mnogo zaista ilustrativnih grafikona koji pokazuju vezu između nivoa tuge i starosti osobe. Tek nakon ovog rada, tinejdžeri su viđeni drugačije. Ljudi su prestali da misle o njima kao o lenjoj i buntovnoj deci. Ljudi su počeli da vide ljude koji su se borili na putu ka tome da postanu odrasla osoba.
Teoretski, period od 20. do 30. godine ili čak 35. (nazovimo ga mladom odraslom osobom) takođe može da ima svoje probleme ako proučavamo emocionalnu stranu ovog perioda. Dakle, ako su se u 20. veku svi složili da tinejdžeri nisu odrasli, možda će, u 21. veku, ljudi reći da ni mladi nisu odrasla osoba!
Na primer, prošle godine su naučnici već rekli da bi tinejdžerski život trebalo da bude produžen do 24. godine.
Radi do 55. godine, pa živi do osamdesete: Ili radi do 65. godine i umri u 67. godini!
2. Očekivani životni vek se povećao
Početkom 20. veka prosečno očekivano trajanje života bilo je oko 40-50 godina. Naravno, ako očekujete da živite samo 45 godina, čudno je provesti 35 godina svog života “tražeći sebe”. U ovom slučaju nemate mnogo vremena za razmišljanje. Morate biti brzi, to je ključ uspeha.
Danas, u mnogim razvijenim zemljama, prosečno trajanje života je preko 80 godina. Pa zašto onda ne dozvoliti ljudima od 20. do 30. godine da eksperimentišu sa različitim poljima života pre nego što nađu nešto što će ih smiriti u narednih 50 godina?
I naravno, neće svaka osoba danas doživeti 80. godinu. Život je neverovatna stvar. U svakom trenutku svašta može da se desi i to niko ne može da predvidi.
3. Svet se takođe menja
Ovde postoji nekoliko različitih mišljenja:
Prvo i najistaknutije jeste da živimo u relativno mirnom vremenu. Nema potrebe da mlada generacija postane super ozbiljna.
Danas ima mnogo manje dece u modernim porodicama. Kao rezultat toga, ljudi imaju više vremena i novca da odgajaju svoju decu, tako da sam proces odgoja postaje duži.
Na primer, prema statistikama, 1/3 mladih u Americi (jednoj od najnaprednijih zemalja sveta) starosti od 20 do 30 godina, živi sa svojim roditeljima.
Društvo iz dana u dan postaje sve složenije. I naravno, potrebno je mnogo više vremena da se dovoljno nauči o tome. Pre, ako ste bili kovačev sin, i vi biste bili kovač. Danas stvari nisu tako jednostavne.
Globalizacija je trend o kojem se govori kratko vreme, ali je već ostavio ogroman utisak na mlade ljude govoreći im da su slobodni da rade šta žele bez obzira na svoju kulturu i poreklo. Morate da priznate da je internet jači od bilo koje tradicije.
Mladi ne žure da se venčaju jer su religiozna i moralna pravila sve slabija. Seks pre braka i zajednički život danas su obične stvari. Više od toga, pilule za kontracepciju i kondomi, zakonski abortusi i ljudi koji ne žele decu takođe ne utiču na brakove na dobar način. Danas se, prema statistikama, u najrazvijenijim zemljama ljudi ne venčavaju pre 32 godine.
Uvek se bojim udariće me auto, a na meni poderane gaće!
4.Mladi ljudi su sve manje avanturisti
Možemo da priznamo da današnji mladi ljudi imaju mnogo manje avanturističkog duha. To je verovatno zato što nema jakih zabrana i zato što ljudi vide mnogo različitih stvari u medijima. U svakom slučaju, ovo su posledice:
Milenijalci čine manje krivičnih dela nego generacije njihovih roditelja. Stari gangsteri bi bili razočarani da vide današnje mlade ljude. Stopa kriminala se nalazi na najnižem nivou ikada zato što milenijalci nisu toliko zainteresovani za to.
Nove generacije su manje zainteresovane za seks: Prema britanskoj studiji, svaki osmi Britanac je nevin u 26. godini. To je rezultat kulture hiperseksualnosti koja će, prema mišljenju futurologa, potpuno promeniti svet seksa u narednih 10-15 godina.
Broj mladih ljudi koji žele da nauče da voze je opao. Vožnja gradskim prevozom ili taksijem im je isplativija nego da imaju sopsteni auto.
Nivo tinejdžerskih trudnoća je na najnižem nivou ikada takođe - u odnosi na period od pre 10 godina ovaj broj se duplo smanjio.
5. Osećaj mogućnosti
Džefri Džensen Arnet, profesor psihologije na Uneverzitetu Klark govori o "osećaju mogućnosti" kojim opisuje mlade ljude u 21. veku. To podrazumeva osećaj nesigurnosti za svoju budućnost, ali i osećaj optimizma u pogledu mogućnosti.
Dakle, standardni posao od 9 do 5, mala, ali stalna svađa sa suprugom, deca, porodične večere vikendom i odlazak na more jednom godišnje nisu na listi stvari koje tipična osoba od 20 do 30 godina želi da ima. Radije bi rekli: "Ja sam jedinstven, ja sam drugi Ilon Mask." Ali svi ovi Ilon Maskovi se zaista boje svoje budućnosti i nemaju jasne planove. To je razlika između njih i njihovih roditelja koji su tačno znali šta žele od svojih života.
Evo kako sam prestala da se nerviram: 40 godina mi je trebalo da naučim ovo!
Čemu ovo vodi?
Svi gore pomenuti razlozi i promene koje su se dogodile dovele su do ovih alternativnih modela odraslog doba (naravno, to je ako odbacimo mnoge ljude koji su nasledili i nastavili živote njihovih roditelja):
Odrasla deca danas imaju 20 do 30 godina. Oni su mladi, ali već imaju samopouzdanja sa prilično detinjastim hobijima kao što su istraživanje fantazija, igrice i Simpsonovi. Oni mogu da naprave genijalnu prezentaciju za konferenciju o nuklearnoj energiji koja koristi "mimove". Mogu da izađu u klub nakon teške smene na poslu. Pa, oni su zapravo pametni ljudi koji imaju tinejdžerske hobije.
Da li nešto može da se uradi povodom ovoga?
Klinički psiholog Meg Džej je objasnila nešto mladima koji su došli na njeno predavanje i žalili se kako su potrošili decenije života ne znajući šta da rade.
Ona je rekla 3 stvari koje svaka osoba starija od 20, a mlađa od 40 godina treba da zna kako se ne bi razočarala kada odraste:
1. Zaboravite na svoju ličnu krizu i radite na sebi, naučite nove stvari i postanite vredniji. Naravno, trebalo bi da tražite sebe, ali ne dozvolite da se ova pretraga pretvori u jednostavno odugovlačenje.
2. Ne ograničavajte svoju komunikaciju. Novi ljudi ili tip koji zna tipa može biti veoma koristan u životu. Na primer, ne možete da pronađete mnogo poslova u novinama ili na internetu, ponekad morate da znate ljude. Ovo nije varanje. Ovako se informacije šire.
3. Kada napunite 30 godina, kada primetite da se svi vaši prijatelji na Fejsbuku venčavaju, nemojte da žurite i udate se za nekoga samo zato što izgleda da morate. Trebalo bi da izgradite vezu pre nego što se udate za nekoga. To znači da treba da tražite ljubav kao što tražite posao.
Zaključak
Dakle, moderni 20 -godišnjaci su isti 20-godišnjaci kao i pre 50 godina, ali svet se promenio. I kao što znate, ljudi se dobro prilagođavaju, zato sada imamo tako neobičnu generaciju. Nemojte da sudite sebe, svojoj deci ili rođacima.
