zanimljivosti

Tokom ovog godišnjeg doba najviše žena zatrudni: Evo zašto!

Ako vam se čini da ste leti pozvani na više rođendanskih okupljanja nego za vreme ostalih godišnjih doba, niste pogrešili. Za to zapravo ima dobar razlog...

Trudnoća 10.01.2019. - 14:59h Autor: Zivotistil.rtl.hr
Foto: Profimedia

Obratite pažnju na rođenje beba oko sebe i devet meseci trudnoće i videćete da je većina začeća u jesen i zimu. Šta se događa?

 

Da li je moguće da je sveži jesenji vazduh razlog za više nezaštićenih polnih odnosa? Ili je to nešto sasvim drugo?

 

Izgleda da je reprodukcija sezonska u svim živim organizmima, od biljaka, do insekata, do gmizavaca, ptica i sisara - uključujući i ljudska bića. Konačno objašnjenje ovog fenomena je evolucijske prirode

 

Istraživanje otkrilo kada je najbolji trenutak za začeće: Seksualni odnos u ovo vreme pravi veliku razliku!

Naime, organizmi su razvili strategije za reprodukciju u doba godine koje će povećati njihov životni reproduktivni uspeh. Ljudi nisu nikakav izuzetak i održavaju ovaj evolucijski ishod: rođenja u određenoj sezoni.

 

Istraživači su nedavno radili kako bi bolje razumeli zašto su rođenja sezonska, jer ti obrasci mogu imati veliki uticaj na bolesti u detinjstvu. Globalno, popularno vreme rođendana prati sličan uzorak s vrhuncem rođenja koji se javljaju ranije u godini, što dalje na severu od ekvatora - na primer, u Finskoj krajem aprila, dok u Jamajki u novembru.

 

Šta onda utiče na začeće?

 

Istraživanja pokazuju da je sezonalnost rođenja u korelaciji s promenama lokalne temperature i dužine dana. Regije s ekstremnim temperaturama obično imaju dva vrhunca rođenja svake godine.

 

Ruralna populacija ima tendenciju ka dramatičnijem sezonskom pulsu rođenja nego urbana populacija, verovatno zato što su podložniji uslovima okoline, uključujući promene temperature i dužine dana. Takvi faktori okoline mogu uticati na seksualno ponašanje ljudi.

 

Osim toga, kao i kod drugih životinja, ove promene u okolini mogu dovesti do sezonskih promena u plodnosti. To znači da se, umesto samo povećanja učestalosti polnog odnosa, ženska i / ili muška plodnost može menjati tokom cele godine, kao endogeni biološki fenomen.

foto: Profimedia

Mnoge vrste se pare i mogu zatrudneti samo tokom određenog godišnjeg doba, a dužina dana sama usmerava njihove hormone i sposobnost začeća. Ljudi možda nisu toliko različiti od drugih sisara.

 

Dužina dana može potencijalno uticati na ljudsku plodnost i čini se da na nekim mestima objašnjava obrasce sezonalnosti rođenja, ali ne i drugima.

 

Osim dužine dana, istraživači su pokazali da društveni status i promene u životnom standardu utiču i na rađanje. Čini se da u ljudima ne postoji samo jedna stvar kojoj možemo pripisati vreme začeća, zbog niza društvenih, ekoloških i kulturnih činilaca koji igraju ulogu.

 

Veza vremena rođenja i bolesti

 

Bebe se rađaju s majčinim imunitetom: matična antitela pomažu u zaštiti od zaraznih bolesti poput ospica, rubeole i ovčjih boginja. Taj imunitet obično deluje u prvih 3 do 6 meseci života. Mnoge zarazne bolesti koje utiču na odojčad imaju tendenciju vrhunca u zimskim i prolećnim mesecima.

 

Zbog toga novorođenčad rođena tokom leta i jeseni mogu biti osetljivija jer im se majčinski imunitet smanjuje tri do šest meseci kasnije, baš kada su mnoge zarazne bolesti na vrhuncu.

 

Razbijamo 13 zastarelih mitova o trudnoći: Ovo može pomoći budućim majkama!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs