Temperatura bojlera je onaj mali točkić ispod kućišta koji većina nas okrene jednom, pri useljenju, i posle ga zaboravi godinama. A onda u novembru stigne račun od EPS-a, voda ujutru ponestane posle drugog tuširanja, i krivac se traži svuda osim tamo gde jeste.
Iskušenje je jasno: spustiš termostat do kraja i misliš da štediš. Tu leži greška koja može da košta više od struje, jer voda koja dugo stoji mlaka u rezervoaru nije samo pitanje komfora.
Na koliko stepeni podesiti bojler za svakodnevnu upotrebu?
Za većinu domaćinstava razumno je držati vodu u rezervoaru na oko 60 stepeni. Tako ima dovoljno tople vode, a temperatura bojlera je dovoljno visoka da spreči razmnožavanje legionele u rezervoaru.
Legionela je bakterija koja najbolje raste u mlakoj vodi, otprilike između 25 i 45 stepeni. Svetska zdravstvena organizacija u svojim smernicama navodi da topla voda treba da se čuva na najmanje 60 stepeni, a da na slavini posle kraćeg puštanja ima bar 50. Zato podešavanje na 40 ili 45 stepeni nije ušteda, to je rizik.
Druga strana priče je slavina. Voda od 60 stepeni može da opeče, naročito decu i starije. Rešenje nije spuštanje termostata, već mešanje sa hladnom vodom na baterijii, ili termostatska baterija koja sama drži sigurnu temperaturu.
Niža temperatura bojlera ne znači uvek manji račun
Zvuči logično da hladnija voda troši manje. Delimično i jeste tako: bojler na nižoj temperaturi manje gubi toplotu kroz zidove dok stoji. Ali kad je voda mlaka, pod tušem mešate manje hladne vode i potrošite više litara iz rezervoara.
Račun zato najviše zavisi od toga koliko tople vode stvarno trošite, a ne samo od broja na točkiću. U oktobru i novembru voda iz vodovoda ulazi hladnija nego leti, pa isti bojler greje duže i za istu količinu.
Gašenje bojlera: kada se isplati, a kada je trošak
Najveći problem nije bojler koji radi, problem je bojler koji radi u pogrešno vreme. Ako imate dvotarifno brojilo, programator ili tajmer koji uključuje grejanje u periodu jeftinije struje ima više smisla od ručnog gašenja i paljenja.
Kod dobro izolovanog bojlera gašenje na nekoliko sati preko dana često donosi malu razliku, jer ga posle toga ionako zagrevate od početka. Odlazak na odmor je druga priča: tada ga isključite. Po povratku ga zagrejte na punu temperaturu i pustite toplu vodu na svim slavinama par minuta pre prvog tuširanja.
Kamenac, izolacija i litri koji podižu potrošnju
Beogradska i vojvođanska voda su poznate po tvrdoći. Kamenac se taloži na grejaču kao kora, pa grejač radi duže da bi zagrejao istu vodu. Čišćenje kamenca i provera anode kod majstora na svake godine ili dve vraćaju bojleru normalan rad.
Stari bojler sa istanjenom izolacijom je topao na dodir, a to je toplota koju plaćate a ne koristite. Zapremina takođe pravi razliku: bojler od 80 litara za dvoje ljudi greje vodu koju niko ne potroši, dok onaj od 50 litara za četvoročlanu porodicu radi skoro bez prestanka.
Navike koje čuvaju i struju i toplu vodu u kupatilu
Nisu potrebne velike promene, dovoljno je nekoliko sitnica:
- tuširanje od pet minuta umesto punjenja kade
- raspored kupanja tako da ukućani ne idu jedan za drugim kad je rezervoar prazan
- popravka slavine koja kaplje toplu vodu
- izolacija cevi od bojlera do kupatila, ako prolaze kroz hladan zid ili ostavu
Večeras pogledajte gde vam stoji termostat. Ako je ispod 55, vratite ga na oko 60 stepeni i uštedu tražite u navikama, a ne u mlakoj vodi.
(Krstarica)
