Moj hodnik je delovao kao propuštena prilika. Bio je neutralan, zaboravljiv i uopšte nije zadavao ton kući kakav sam želela, a nije se ni uklapao u moj stil niti ostatak enterijera, zato sam odlučila da ga promenim.
Fokusirala sam se na unošenje jedinstvene radosti u dom i stvaranje ekspresivnog, koloritnog prostora.
U hodniku nisam samo želela da unesem boju i ličnost već i da ga funkcioniše. Zato sam redizajnirala prostor ispod stepenica kako bi poboljšala skladištenje, pretvarajući ono što je bio nespretni mrtav prostor u nešto mnogo korisnije za porodični život.
Prvi korak u transformaciji porodičnog doma bio je redizajn stepeništa i ulaza. Pre renoviranja, delovalo je mračno, izgrebano i emocionalno ravno, a pošto je stepenište prva stvar koju vidite kada uđete, želela sam da se oseća kao trenutno podizanje raspoloženja, da šalje signal da ceo dom ima ličnost, radost i pokret.
Sa toliko soba koje su žive i vođene ličnošću, stepenište i ulaz su najupečatljiviji jer su kičma kuće i prva stvar koju vidite kada uđete u kuću.
Umesto da zamenim celo stepenište, što bi mnogo koštalo dizajnirala sam geometrijske stepenice i odštampala ih na vinilu komercijalnog kvaliteta po meri. Oni donose boju i pokret čim uđete, a hodnik sada ima osećaj identiteta, a ne izgleda samo kao prolaz.
Zatim sam ofarbala zidove u svežu belu boju dodala smelu kraljevsko plavu na zid hodnika i kao ukras oko prednjeg okruglog prozora.
Ono što je nekada bio čisto funkcionalan prostor sada je pun radosti i energije, zahvaljujući svetlim bojama i zabavnim dezenima.
