10 grešaka koje penzioneri prave u stanu: Urušavaju im zdravlje i kvalitet života, a da nisu ni svesni

Kako starimo, postaje sve važnije da vodimo računa ne samo o sopstvenom zdravlju, već i o prostoru u kojem živimo. Neke stare navike, iako deluju bezazleno, mogu zapravo biti štetne, jer doprinose pojavi alergija, hroničnog umora, anksioznosti, pa čak i ozbiljnih bolesti.

1. Korišćenje starog posuđa i emajliranih lonaca sa pukotinama

Stari emajl prilikom zagrevanja može oslobađati olovo i kalaj, posebno ako je zaštitni sloj oštećen. Zbog toga bi stare lonce, čajnike i činije sa napuklim ili oštećenim premazom trebalo odavno zameniti posuđem od nerđajućeg čelika, stakla ili keramike. Metalni ukus u hrani često je prvi znak upozorenja da posuđe više nije bezbedno za upotrebu. Čak i ako vam je žao da ga bacite, mnogo je važnije da sebi obezbedite sigurnost i čist ukus hrane.

Pukotine u gleđi predstavljaju idealno mesto za razmnožavanje bakterija koje mogu preživeti čak i nakon ključanja. Kada se takvo posuđe zagreva, može oslobađati teške metale koji dugoročno mogu doprineti razvoju hroničnih bolesti jetre i bubrega. Dugotrajno izlaganje olovu takođe može povećati osećaj anksioznosti, umora i nesanice.

Kako poboljšati:

• bacite posuđe sa pukotinama i oštećenjima;
• zamenite aluminijumske posude nerđajućim čelikom ili staklom;
• koristite drvene ili silikonske kašike koje ne grebu dno posude;
• ne skladištite hranu u aluminijumskim ili oštećenim emajliranim posudama.

2. Nagomilavanje stare hrane u frižideru

Mnogi stariji ljudi imaju naviku da čuvaju hranu što duže i nerado je bacaju. Međutim, stari sos, otvorena kobasica ili šerpa sa ostacima supe mogu postati pravo leglo bakterija. Frižider bi trebalo čistiti barem jednom nedeljno, a unutrašnjost povremeno obrisati rastvorom sirćeta ili sode bikarbone.

Pokvarena hrana može oslobađati toksine koji se prenose i na svežu hranu, čak i kada je ona u zasebnoj posudi. Posebno je opasna buđ, jer njene spore – mikotoksini – mogu oštetiti jetru i respiratorni sistem. Neprijatan, zagušljiv miris iz frižidera često je znak nakupljenih isparljivih organskih jedinjenja (VOC).

Kako poboljšati:

• proveravajte sadržaj frižidera najmanje jednom nedeljno;
• pripremljenu hranu čuvajte u hermetički zatvorenim posudama;
• police perite sirćetom jednom u deset dana;
• kuvanu hranu ne čuvajte duže od tri dana.

3. Pranje podova i nameštaja sredstvima sa amonijakom i hlorom

Jak miris ne znači nužno i veću čistoću. Pare amonijaka i hlora mogu iritirati sluzokožu, izazvati kašalj, peckanje u očima i glavobolje. Savremena sredstva za čišćenje na bazi sirćeta ili običnog sapuna često su jednako efikasna, ali mnogo bezbednija za disajne organe.

Pare hlora u zatvorenim prostorijama mogu uticati na nervni sistem, povećati anksioznost i negativno uticati na krvni pritisak. Čak i kratko udisanje koncentrisanog rastvora može izazvati bronhospazam i probleme sa disanjem.

Kako poboljšati:

• odustanite od jakih izbeljivača i agresivnih sredstava;
• koristite sirće (9%), limunsku kiselinu ili sodu bikarbonu;
• provetravajte prostoriju najmanje 15 minuta nakon čišćenja;
• koristite gumene rukavice i krpe za jednokratnu upotrebu umesto starih sunđera.

4. Kuvanje "odokativno" i korišćenje starog ulja

Ulje koje se previše zagreje ili više puta koristi može oslobađati kancerogene supstance, poput aldehida i akroleina. Ove materije se vremenom akumuliraju u organizmu, oštećuju krvne sudove i mogu izazvati hronične upalne procese.

Loša ishrana ne utiče samo na fizičko zdravlje već i na raspoloženje. Nagli skokovi šećera i holesterola u krvi mogu izazvati osećaj nervoze, anksioznosti i nesanice. Upravo zbog toga je uravnotežena ishrana jedna od najboljih preventivnih mera protiv mnogih tegoba.

Kako poboljšati:

• pržite hranu na temperaturi koja ne prelazi 180 °C;
• koristite maslinovo ili kokosovo ulje;
• češće birajte pečenje ili dinstanje umesto prženja.

5. Izbegavanje mokrog čišćenja

Čišćenje metlom često podiže veliku količinu prašine u vazduh, a u toj prašini nalaze se grinje i spore gljivica. Te mikroskopske čestice mogu se udahnuti i dospeti u pluća, izazivajući alergije i hronični kašalj.

Ovaj problem je posebno izražen u domovima sa tepisima i tapaciranim nameštajem, jer oni mogu sadržati i do 10.000 grinja po kvadratnom metru. Prašina takođe može sadržati mikroskopska sintetička vlakna, fenol i formaldehid, koji su česti uzrok glavobolje i anksioznosti.

Kako poboljšati:

• obavljajte mokro čišćenje barem jednom nedeljno;
• koristite krpe od mikrofibera i rastvor sirćeta;
• redovno usisavajte dušeke i sofe;
• dodajte miris lavande prilikom čišćenja jer ima umirujući efekat.

6. Korišćenje naftalina i starih kuglica protiv moljaca

Naftalin ispušta toksična isparenja koja mogu izazvati glavobolju i oštećenje jetre. Dugotrajno udisanje ovih isparenja može dovesti do hroničnog umora i razdražljivosti.

Čak i male koncentracije naftalina mogu povećati nivo anksioznosti jer utiču na olfaktorne receptore, odnosno čulo mirisa.

Kako poboljšati:

• bacite stare kuglice naftalina;
• koristite kesice sa lavandom, cimetom ili karanfilićem;
• provetravajte ormane jednom mesečno;
• u ormare stavite suve kore pomorandže jer ih moljci ne podnose.

7. Navika da se sve odlaže "za kasnije"

Nagomilavanje nepotrebnih stvari stvara takozvanu "vizuelnu buku", koja može izazvati osećaj nemira i anksioznosti. Mozak često reaguje na nered kao na potencijalnu pretnju, pa tada počinje da luči kortizol – hormon stresa.

Nered nije uspomena, već često postaje izvor prašine i buđi. Prašina zadržava toksine i gljivice koje mogu negativno uticati na san i koncentraciju.

Kako poboljšati:

• jednom mesečno rešite se nepotrebnih stvari;
• sortirajte predmete po principu „sviđa mi se / ne sviđa mi se“;
• ne čuvajte prazne kutije i tegle bez potrebe;
• na polici držite najviše jedan ili dva suvenira.

8. Nepravilno skladištenje kućnih hemikalija

Držanje sredstava za čišćenje u blizini hrane može biti opasno, jer čak i zatvorene posude mogu ispuštati isparenja fenola, formaldehida i hlora. Ta isparenja mogu se taložiti na hrani i izazvati mučninu, kašalj i iritaciju kože.

Istraživanja pokazuju da dugotrajno udisanje hemikalija iz sredstava za čišćenje može smanjiti funkciju pluća gotovo jednako kao i pušenje jedne kutije cigareta nedeljno.

Kako poboljšati:

• odvojite posebnu policu za kućne hemikalije;
• ne držite deterdžente u blizini lekova;
• sve boce držite čvrsto zatvorene;
• birajte ekološka sredstva bez jakih mirisa.

9. Nedostatak ventilacije i svežeg vazduha

Zatvoreni prozori često znače i povišen nivo ugljen-dioksida u prostoru. Kada vazduh u stanu ne cirkuliše, koncentracija CO₂ može dostići 1.500 do 2.000 ppm, što je dva do tri puta više od normalnog nivoa. To može izazvati glavobolju, pospanost i anksioznost.

Prašina, perut i spore buđi dodatno pogoršavaju alergije. Bez redovnog provetravanja čak i novi nameštaj može oslobađati toksične supstance poput fenola, formaldehida i toluena.

Kako poboljšati:

• provetravajte prostorije najmanje 10 minuta ujutru i uveče;
• otvorite prozore pre spavanja;
• u prostor unesite biljke poput spatifiluma, hlorofituma ili sanseverije;
• zimi koristite ovlaživač vazduha.

10. Povlačenje u sebe i odbijanje da tražite pomoć

Socijalna izolacija jedan je od glavnih faktora koji doprinose anksioznosti i depresiji kod starijih osoba. Kada ljudi ćute o svojim problemima i teškoćama, nivo stresa raste, a imuni sistem slabi. Usamljenost može imati veći uticaj na zdravlje nego pušenje ili prekomerni unos šećera.

Kontakt sa decom, unucima i bliskim ljudima ne pomaže samo emocionalno već i fizički – može sniziti krvni pritisak, poboljšati pamćenje i doprineti kvalitetnijem snu. Istina je da bi deca i unuci trebalo da pomažu starijima, baš kao što su i oni nekada pomagali svojim roditeljima i bakama i dekama. Ipak, mnogi ljudi usvajaju stav "nikom ništa ne dugujem i niko meni ništa ne duguje" kako bi izbegli osećaj usamljenosti ili nemoći, ali takav pristup često samo produbljuje stvarne probleme.

Kako poboljšati:

• ne ustručavajte se da tražite pomoć kada vam je potrebna;
• pozovite bliske ljude barem jednom nedeljno;
• koristite video-pozive ako živite daleko jedni od drugih.