Otac sam dvoje dece i ovo je moja smešna ispovest:
Milica, tatina mezimica, ima 7 godina i krenula je u osnovnu školu. Luka će uskoro 4 i jako je nemiran. Supruga vodi brigu o njima, onako ležerno i spretno (mada, ima dana kada kaže da se pokajala što je postala majka).
A kad se to desi, vrlo brzo se smiri, obriše suze i poljubi Milicu i Luku u čelo (i mene hoće da cmokne, ali samo u obraz).
Uvek sam se pitao zašto žene po ceo dan znaju da kukaju: "Pogledaj na čega vam liči soba. Zašto niste pojeli pasulj? Uči Milice, stiči radne navike. Ja ću poludeti! Po ceo dan samo kupim stvari za vama (da, i mene uvek strpa u isti koš s decom). Bole me leđa, noge, stomak… Umorna sam, spava mi se…"
Kao da je to neka mudrost! Kao da ti treba visoka škola da bi bila vešta i spretna mama, žena, domaćica?
Da nisam iskusio, ne bih verovao! Pre nekoliko nedelja moja supruga je morala da ode negde na dva dana. Baba servis je u ovom slučaju zakazao, a dedama ne bih ni dve ovce dao da čuvaju. Stoga, uzeo sam dva slobodna dana i posvetio se deci. Mojim malim anđelima!
Jutro… Budi me Milica u 5 sati. Kaže, Luka se ukakio u krevet. Kažem, zašto me nije probudio da ga otpratim do kupatila.
"Jeste tata, budio te je, ali ti nisi mogao da ustaneš. Vikao si nešto, mmm, pusti me… A onda je mene probudio, ali je već bilo kasno. Ukakio se", rekla je Milica dok je trljala usnule oči.
"Pa dobro, evo idem po čiste gaće i pidžamu pa ležite. Ima još vremena do škole."
"Ali promeni i posteljinu, jako smrdi” opet će ona.
"Ajmo u dnevnu, sutra ću promeniti. I dobro zatvori vrata od sobe da nas smrad ne razbudi. Bože Luka, čime se ti hraniš? Pa ovo štipa za oči."
Poznati kuvar decu ostavlja bez prebijene pare: Moje bogatstvo neće priprasti njima!
Doručak – agonija. Znam da je Luka alergičan na kikiriki i to je to. Više informacija nisam želeo. Nisam mogao ni da pretpostavim da jedan običan doručak može ovoliko da se iskomplikuje. Luka hoće viršle, reš pečene, a ona bi musli. Bilo mi je potrebno dosta vremena da pronađem gde stoji kutija sa tim nečim što ja nikad ne bih okusio, a ovi moju ga obožavaju. Ispratio sam Milicu u školu, oprao sam sudove, posteljinu promenio, ručak naručio iz obližnjeg restorana. I opet sam osećao blage oblike umora.
Milica se vratila iz škole i hoće da joj pomognem oko domaćeg iz matematike. Ok, sabiranje, oduzimanje, ima da izdominiram. Međutim, imam šta videti. Današnja deca ne sabiraju kao mi nekad. Koriste neke zagrade, oduzimaju desetice od jedinica, pa višak stave opet u neke zagrade.
"Sačekaj Mico mamu, ona je za matiš tata mata. Ionako ne možeš dobiti keca, u prvom su opisne ocene. Je l tako?"
Luka je bio u parku. Kaže dosadno mu je kod kuće. Ja ne mogu da mrdnem, legao sam malo na kauč, trepavice mi teške, već kunjam… A Luka viče ko izgladneo: "Tataa, tata…ajmo u park."
Dajem mu papir i Miličine flomastere da crta. Molim ga da bude miran i govorim Milici da pazi na njega dok ja malo "ubijem oko". Nakon nekog vremena budi me njihov smeh. Kažu mi da odem do ogledala. Imam šta videti, Luki je moja faca poslužila kao bojanka. Smejem se s njima…
Danas svi gledaju ovaj video: Deca uletela u direktno uključenje u ozbiljnu emisiju! (VIDEO)
