Raznežiće vas

Ne sećam se jelke ni poklona, ali pamtim dragoceni trenutak: Dirljiva božićna priča!

Pred vama je jedno sećanje na dom pun ljubavi, kakav bi baš uvek trebalo da bude, a posebno za praznike
Porodica 27.12.2016. - 11:02h Autor: 24sata.hr
Foto: Thinkstock

Svaki čovek ima drugačija sećanja na Božić. Neki pamte najbolje poklone, drugi najveću i najraskošniju jelku, a neki posebne trenutke i osećanja. Ovde je jedno sećanje na dom pun ljubavi, kakav bi baš uvek trebalo da bude, a posebno za praznike.

 

Ovu priču napisala je Ajana Matis, a preneo ju je redbookmag.com.

 

"Skoro pa se ni ne sećam mojih praznika dok sam bila dete, tek niza utisaka; mog imena na svetlucavoj kapi Deda Mraza; stajanja napolju u mraku nakon božićne večere, smrznutih obraza i punog stomaka. Ne sećam se dekorisanja jelke ili otvaranja poklona, iako se to sigurno dešavalo. Moja majka koja je uvek dobijala vrlo malo toga, sigurno se pobrinula za te stvari. Moje Božiće potisnuli su mračni događaji.

 

Pravo božićno čudo: Dečak zanemeo kada je pronašao snežne tragove u kući! (VIDEO)

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

1982. godine, kada sam napunila devet godina, moja majka je institucionalizovana zbog duševnih bolesti - čula je glasove, nije želela da izađe iz sobe. Te godine smo živeli s bakom i dedom, a nedugo nakon što je puštena, moja majka je prestala da uzima lekove. Njeno ponašanje ponovo se preokrenulo. Stigao je Božić. Svi smo bili bezvoljni. Uobičajeni odlazak u šoping centar ili po jelku nismo doživljavali ozbiljno.

 

Ali, moji baka i deda bili su predano religiozni. Na Badnje veče smo palili sveće u našoj crkvi. Ne sećam se vožnje tamo i nazad, niti Božića koji je usledio, ali u pamćenju mi je ostao dragoceni trenutak: stojim sama ispred zajednice. Bela sveća gori u rukama jednog od učesnika i to je jedino svetlo u crkvi. Sveštenica klimne glavom prema meni i svira uvodne taktove "Tihe noći".

 

Žena i beba mu preminuli na Badnje veče: A onda se desilo božićno čudo! (VIDEO)

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Kolena mi klecaju dok čekam početak svog solo izvođenja. Prepravljena sam osećanjima, kao da sam usred nečeg uzvišenog, nečega dobrog. Gledam moju majku i baku i dedu koji sede na drvenoj klupi.

 

Moja majka nije im dozvolila da je dodirnu mesecima, ali nekom milošću tu noć je sedela tik do njih. Njene oči su sijale, suze su joj bile na obrazima. Pevam svojim glasićem. I u tom trenutku ja sam voljena, ja sam sigurna, mi smo porodica kao i svaka druga, slavimo Božić najbolje što možemo.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...