Za odnos očeva i ćerki često se kaže da je poseban, a iza jedne njihove neraskidive veze krije se i zanimljiva genetska činjenica. Naime, postoji nešto što biološki otac prenosi svakoj svojoj ćerki, dok sinovima, po uobičajenom obrascu nasleđivanja, ne može da prenese. Reč je o X hromozomu, koji nosi brojne gene važne za funkcionisanje organizma. Ipak, ova genetska posebnost ne znači da su ćerke sličnije očevima nego majkama, već otkriva koliko su pravila nasleđivanja složena i fascinantna.
Svako dete od roditelja nasleđuje genetske informacije koje utiču na njegov razvoj, izgled i brojne osobine. Ljudske ćelije obično sadrže 46 hromozoma, raspoređenih u 23 para. Po jedan hromozom iz svakog para dete dobija od majke, a drugi od oca.
Među njima se nalazi i par polnih hromozoma, koji se najčešće označavaju slovima X i Y. Upravo oni objašnjavaju jednu važnu razliku u načinu na koji očevi prenose genetski materijal ćerkama i sinovima.
Šta svaka ćerka nasleđuje od oca, a sin ne može?
U uobičajenom obrascu nasleđivanja, majka preko jajne ćelije prenosi X hromozom, dok otac preko spermatozoida prenosi X ili Y hromozom.
Kada dete nasledi X hromozom od oba roditelja, dobija kombinaciju XX, koja je najčešća kod devojčica. Kada od majke nasledi X, a od oca Y hromozom, nastaje kombinacija XY, najčešća kod dečaka.
To znači da biološki otac svim svojim ćerkama prenosi svoj X hromozom, dok sinovima prenosi Y hromozom. Zbog toga sin, u uobičajenom obrascu nasleđivanja, ne dobija očev X hromozom.
Ovu činjenicu potvrđuje i američka Nacionalna medicinska biblioteka kroz svoj stručni portal MedlinePlus Genetics, koji objašnjava različite obrasce nasleđivanja genetskih osobina i bolesti.
Očev X hromozom može da otkrije i rizik od pojedinih bolesti
X hromozom nije važan samo za polni razvoj. On sadrži brojne gene koji učestvuju u različitim procesima u organizmu.
Prema podacima američke Nacionalne medicinske biblioteke, X hromozom sadrži približno 155 miliona parova baza DNK i čini oko pet odsto ukupne DNK u ljudskim ćelijama.
Ukoliko otac na svom X hromozomu nosi određenu gensku varijantu, ona može biti preneta njegovoj ćerki. Ovo je posebno važno kod naslednih stanja povezanih sa X hromozomom.
Na primer, kod određenih X-vezanih dominantnih bolesti, otac koji ima patogenu varijantu gena prenosi je svim svojim ćerkama, ali ne i sinovima. Kod X-vezanih recesivnih bolesti, ćerke mogu naslediti izmenjenu varijantu gena i biti njene nositeljke, bez izraženih simptoma bolesti.
Među poznatim naslednim stanjima povezanim sa X hromozomom nalaze se hemofilija i Dišenova mišićna distrofija.
Ipak, važno je naglasiti da nasleđivanje određene genske varijante ne znači uvek i razvoj bolesti. Ishod zavisi od konkretnog gena, vrste naslednog stanja i drugih bioloških faktora.
Još jedna zanimljivost: U ćerkinim ćelijama jedan X hromozom uglavnom miruje
Posebno zanimljiva činjenica jeste da kod osoba koje imaju dva X hromozoma jedan od njih u većini ćelija uglavnom postaje neaktivan još tokom ranog embrionalnog razvoja.
Ovaj prirodni proces naziva se inaktivacija X hromozoma i omogućava da ćelije regulišu aktivnost gena koji se nalaze na njemu.
Međutim, nije u svim ćelijama neaktivan isti X hromozom. U nekim ćelijama aktivan je onaj nasleđen od majke, dok je u drugim aktivan očev X hromozom.
Zbog toga organizam osobe sa dva X hromozoma predstavlja svojevrsni mozaik ćelija u kojima su aktivni različiti roditeljski X hromozomi. Pritom, pojedini geni mogu ostati aktivni i na hromozomu koji je najvećim delom deaktiviran.
Ovaj proces važan je i za razumevanje zašto se neka nasledna stanja povezana sa X hromozomom mogu različito ispoljavati kod različitih osoba.
Da li to znači da ćerke više liče na očeve?
Iako otac ćerki prenosi svoj X hromozom, to nikako ne znači da ona od njega nasleđuje više osobina nego od majke.
Boja očiju, visina, oblik lica, građa tela i mnoge druge karakteristike zavise od velikog broja gena koje dete dobija od oba roditelja. Na njihov razvoj mogu uticati i faktori sredine.
Zbog toga ćerka može fizički veoma da liči na oca, na majku ili da predstavlja jedinstvenu kombinaciju njihovih osobina.
Takođe, i sinovi i ćerke nasleđuju veliki deo svog genetskog materijala od oba roditelja. Razlika u prenošenju X i Y hromozoma samo je jedan deo mnogo složenijeg procesa nasleđivanja.
Iako genetika ne može da objasni emotivnu bliskost oca i ćerke, ona otkriva jednu zanimljivu biološku posebnost njihove povezanosti. Svaka ćerka, prema uobičajenom obrascu nasleđivanja, nosi očev X hromozom, a sa njim i deo genetskog nasleđa koje on na isti način ne prenosi svojim sinovima.
