Devedesetih godina prošlog veka, u vihoru promena i neizvesnosti, jedan Italijan je kročio na tlo malog, ali toplog grada – Bosanske Krupe. Njegov dolazak nije bio ništa neuobičajeno, ali ono što se desilo nakon toga postalo je priča koju mnogi i danas prepričavaju sa osmehom i nevericom. Upravo tu, na obalama Une, upoznao je ženu koja će mu zauvek promeniti život – Hasniju.
Hasnija je tada radila u lokalnom restoranu. Tih dana, Italijan je često dolazio na ručak, a kako to obično biva, od pogleda i pozdrava, preko kratkih razgovora, rodila se posebna povezanost. Iako su ih delile godine i različiti jezici, njihova srca govorila su isti – jezik ljubavi.
Velika razlika u godinama, različite kulture i udaljenost Italije nisu uspeli da slome ono što se među njima razvijalo. Ljubav je rasla, sazrevala i trajala. Pre deset godina, odlučili su da je vreme da se njihova priča ozvaniči – venčali su se i zakleli jedno drugom na vernost. Mnogi su se tada pitali koliko će trajati, ali oni su, bez velike buke, iz dana u dan dokazivali da ljubav ne zna za prepreke.
Ono što nisu ni slutili jeste da će nakon deset godina braka, i u godinama kada se većina žena polako miri sa time da su zatvorile jedno životno poglavlje – Hasnija doživeti najlepše iznenađenje. U svojoj 46. godini, saznala je da je trudna.
„Otišla sam doktoru zbog mučnine. Bila sam uverena da je to menopauza. Dosta mojih prijateljica je već bilo u tim godinama u menopauzi, i meni je to delovalo logično“, priča Hasnija. „Doktor me pogledao i pitao – šta mislim o trudnoći? Ja sam se nasmejala i rekla: ‘Ništa ne mislim, to je odavno iza mene.’ A on mi je uzvratio: ‘Mislili ili ne – vi ste trudni. I ja vam čestitam!’“
U početku nisu mogli da poveruju. Prva tri meseca su, kako kaže, proveli u tišini, gotovo u poricanju. Strah je bio prisutan – zbog njenih godina, zbog svega što je život već nosio. „Ja sam već odavno otpisala mogućnost da ću ikada postati majka. Nikada nisam uspela da ostanem trudna. A onda, u tim godinama – vest koja menja sve.“
Kako su meseci prolazili, strah je polako prerastao u nadu, a nada u radost. Hasnija je trudnoću iznela bez ijedne komplikacije, „školski“, kako kaže. A kada je stigla mala Ines, sve je dobilo novi smisao.
„U devetom mesecu, razmišljala sam samo o Ines. Ona je mirna, dobra beba, pravo čudo. Donela je svetlost u naše živote. Bilo je trenutaka kada smo se pitali – kako ćemo, šta ćemo... Mi nismo više mladi. Hoćemo li doživeti njeno odrastanje? Ali imali smo podršku – porodice, prijatelja, lekara. Niko nas nije ostavio same.“
Danas, Italijan koji je pre trideset godina odlučio da ostavi svoju zemlju i ostane zbog ljubavi, svaki dan provodi uz svoju suprugu i ćerkicu. Njihova priča je dokaz da je ljubav moćnija od prepreka, da nikada nije kasno za novo poglavlje, i da se čuda dešavaju – onda kada ih najmanje očekujemo.
Ines danas ima 7 godina i uživa sa svojim roditeljima.
· Reaguj
