Porodica Mačković živela je u surovim uslovima, u kući bez prozora, bez vode, struje i bez osnovnih uslova za život dok im nije pomogla humanitarkaTamara Misirlić.Šestoro dece, troje od njih sa posebnim potrebama, bolesni, ne govore, ne mogu da kažu koliko ih boli, a najstarije Marija i Silvija su devojčice koje su prošle kroz surovost sveta, ismevane, odbačene, maltretirane samo zato što su drugačije, samo zato što nisu bile po meri onih koji su im se smejali - navela je humanitarka Tamara u opisu video-snimka svoje humanitarne organizacije.
Reči devojčice Marije koje je Tamara prenela su potresne i doslovno kidaju dušu na komade:
"Odbacivali su me stalno, nisu hteli da se druže sa mnom i kad smo bili na odmoru uvek sam sedela sama na klupi i loše sam se osećala", ispričala je kroz plač devojčica Marija o svojim školskim danima.
Devojčica Marija zatim je sa suzama u očima i drhtavim glasom ispričala i kako je želela da igra košarku, ali su je odbacivali.
"Šetala sam po košarkaškom terenu i oni su meni stalno govorili da se pomerim, da mogu da igraju uopšte košarku, a ja sam htela da igram sa njima, ali oni uopšte nisu hteli, morala bih barem da imam nekoliko drugara i drugarica" - jedva je izustila ona.
Marija ima petoro braće iz sestara. Spavaju u kući bez prozora. Kažu i da im je mnogo hladno. Majci pomažu uvek, jer kako kažu zaslužila je!
Jedna od želja im je da mogu da pogledaju nešto na Tv-u, kao i svi njihovi vršnjaci:
"Nekako bi voleli da gledamo TV, ali ne možemo zbog struje" - ispričala je Marija.
A kada legne da spava razmišlja da zavši zanat i da pomogne svojoj porodici.
Stil / Kurir
