Kada su se prvi put spojili sa 19 godina, trojke (tri brata razdvojena nakon rođenja) su brzo otkrili koliko toga imaju zajedničkog. Iako su bili razdvojeni pri rođenju, David Kelman, Bobi Šafran i Edi Galand shvatili su da su svi pojedinačno odrasli voleći skoro identične stvari. Decenijama kasnije, braća i dalje uče o stvarima koje ih povezuju.
Na primer kao dečaci, David i Bobi delili su isti problem s vidom: ambliopiju, stanje u kojem mozak i oko nisu usklađeni, što rezultira lenjim okom, međutim samo je David lečen od bolesti.
Braća su provela proteklih nekoliko godina boreći se sa besom, ljutnjom prema sudbini koja ih je zadesila. Ono što je počelo kao čudesna bajka, tri davno izgubljena brata nailaze jedan na drugog pukim slučajem, od tada se pretvorio u mračnu priču o obmani i nečovečnosti.
Po toj priči je snimljen i Netflixov film “Tri identična stranca” dokumentarac koji prenosi ispovesti dvojice od tri razdvojena brata.
Film prati priču kako su trojke nasumično pronašle jedna drugu 1980. godine i odmah su postali miljenici medija. Trojac je formirao vezu tako brzo da je izgledalo gotovo kao da ih nisu odgajale tri različite usvojiteljske porodice. Zajedno su se uselili u stan u Njujorku, a kasnije su otvorili SoHo restoran pod nazivom Trojke koji je odlično poslovao.
Međutim nakon početne mladalačke euforije počeli su se susretati sa prvim mentalnim problemima, a jedan od braće se ubio 1995. godine, nakon borbe sa bipolarnim poremećajem, Edi je izvršio samoubistvo.
Iste godine, novinar Lorens Rajt, dobitnik Pulicerove nagrade, objavio je članak u New Yorkeru koji je rasvetlio uznemirujuću psihološku studiju. Naučno istraživanje, koje su vodili istaknuti psiholog dr. Peter Neubauer i njegov Centar za razvoj dece koji je imao za cilj da odgovori na fundamentalno pitanje prirode i odgoja.
Putem sada ugašene agencije za usvajanje Louise Wise, nepoznati broj blizanaca i trojki smešten je u različite domove i godinama su tajno promatrani od strane istraživača koji su marljivo posećivali kuće u kojima su živela usvojena, razdvojena deca. Pri čemu je usvojiteljima rečeno da su ove posete standardne, kako bi se pratio napredak dece koja su usvojena.
Kelman, Šafran i Galand su bili deo ove studije, a svaki je bio strateški smešten u porodice srednje klase i porodice bogataša.
„Nazivali su nas ‘subjektima.’ Mi smo žrtve. Postoji velika razlika. Ne želim da glumim kao da smo užasno povređeni ljudi sada kao odrasli, imamo porodice, imamo decu, mi smo relativno normalni ljudi. Ali tretirali su nas kao laboratorijske pacove. Ništa više. A mi smo ljudska bića.” rekao je jedan od braće.
Kada je psiholog Neubauer umro 2008. godine, otišao je u grob, a nikada nije javno govorio o svojim bizarnim istraživanjima. Ostavio je svoje istraživanje na Univerzitetu Yale, gde će ono biti zapečaćeno do 2065. godine.
Pristup papirima na Yalu kontroliše Jevrejski odbor službi za porodicu i decu. Ranija inkarnacija 150 godina stare neprofitne organizacije zvala se Jevrejski odbor staratelja, a ta organizacija je bila jedna od dve koje su pomogle u osnivanju Neubauerovog Centra za razvoj dece 1947.godine.
U saopštenju, glasnogovornik Jevrejskog odbora rekao je da grupa „ne podržava Neubauerovu studiju i duboko žali što se sve dogodilo. Prepoznajemo veliku hrabrost pojedinaca koji su učestvovali u filmu i cenimo što je ovaj film stvorio priliku za javni diskurs o studiji. Već dugi niz godina, Jevrejski odbor je bio, i nastaviće da bude, posvećen da ljudima koji su bili uključeni u Neubauerovu studiju omogući pristup njihovim zapisima na blagovremen i transparentan način.”
Zaista, Jevrejski odbor je dao Kelmanu i Šafranu pristup oko 10.000 stranica iz studije. Bilo je nekih zanimljivih nalaza, poput otkrića o ambliopiji, ali većina stranica je bila jako redikovana i nijedna nije objavila formalne zaključke.
„Podaci su prikupljeni, ali rezultati nikada nisu objavljeni, i dolazimo do tačke u kojoj smo prilično sigurni da s njima nikada ništa nije urađeno“, rekao je Šafran, advokat koji živi u Bruklinu sa suprugom i dvoje dece. . „I šta je onda bila poenta ovoga? Sva ova zapažanja, prikupljanje svih ovih podataka, a nikakvi zaključci?”
Iako je njihovo učešće u dokumentarcu dovelo do uzburkavanja bolnih uspomena, takođe je dovelo do opipljivih pomaka u slučaju.
Dva brata blizanca i danas rade na svom odnosu. U filmu se pojavljuju i drugi blizanci koji su prošli sličnu sudbinu zbog ekperimenta psihologa. Neverovatna priča i danas izaziva mnogo reakcija naročito nakon što je postala dostupna širokoj masi gledaoca emitovanjem na popularnom striming servisu Netflix.
Stil / n1info.ba
NE PROPUSTITE
Bonus video:
