Kada je u pitanju nasilje u porodici, često smo navikli da predstavljamo muža kao tiranina. Međutim, žene zlostavljači nisu ništa novo. Kako se zlostavljanje muškaraca manifestuje u odnosima?
Prvo, to su beskrajne zamerke, tvrdnje, optužbe, histerije, uvrede i drugo „ispiranje mozga“. Šta god muškarac uradio, žena zlostavljač će uvek imati razloga da bude nezadovoljna.
Drugo, to su poniženja, uvrede, kritike i omalovažavanje od strane žene.
Treće, agresija. Za nasilnike je normalno da imaju povišen glas. Ali često se koriste pesnice, lomljenje posuđa i oštećenje imovine.
Četvrto, potpuna kontrola (ovde ljubomora) i polaganje prava na svo slobodno vreme i resurse čoveka. Odnosno, bez hobija, sastanaka sa prijateljima i drugih stvari - muškarac treba da provodi slobodno vreme samo na onome što njegova žena želi. I, naravno, zlostavljan muž uvek mora ženi da isporučuje račun. Žena zlostavljač teži apsolutnoj vlasti nad svojim muškarcem.
NE PROPUSTITE
Peto, mišljenje čoveka se ne uzima u obzir, njegove potrebe se ne uzimaju u obzir i zanemaruju.
Takve žene su veliki manipulatori. Od svih oruđa nasilja u porodici, oni biraju trenutno najprikladniji. One savršeno dobro znaju koje tačke treba pritisnuti da bi dobile ono što žele.
Muškarac u vezi sa takvom ženom ima trajan osećaj sopstvene zlobe, bezvrednosti, krivice. Potpuno zaboravlja na to kako izgleda samopoštovanje i osećaj sopstvene vrednosti.
Zašto su ovekve?
Žene zlostavljačice ne mogu prihvatiti kvalitete koje smatraju negativnim i nepoželjnim, pa ih projektuju na partnera. To jest, „nisam ja agresivan, već ti“, „nisam ja insolventna, ali ti ništa ne vrediš“ itd.
Ali takve žene idu još dalje i svojim ponašanjem pokušavaju da nateraju muškarca da bude upravo to. Na primer, namerno isteruju čoveka iz takta, a zatim mu pokazuju da je agresivan. Ovo je iz serije „reci čoveku 100 puta da je svinja i 101. će zaroktati“. U psihologiji se ovaj mehanizam naziva „projektivna identifikacija“.
NE PROPUSTITE
Naravno, sve ovo dolazi iz detinjstva. U većini slučajeva ove žene imaju traumatična iskustva i njihovo trenutno ponašanje je pokušaj da se izbegne ponavljanje sličnih iskustava. Najnepodnošljiviji i najbolniji za njih je osećaj bespomoćnosti i poniženja. Da bi izbegle sukob sa njima, zlostavljačice koriste taktiku "najbolja odbrana je napad". Duboko u sebi, ove žene su jako ranjene i ne leče se na najbolji način.
Šta da radi muškarac u tom slučaju?
Ukratko: beži!
Greška muškaraca u nasilnim odnosima je ono što misle:
- Moći ću da vratim toplinu i bliskost odnosu, kakav je bio na početku;
- Mogu nekako uticati na ženu (spasiti je od unutrašnjih demona);
- Ja sam muškarac, snažan sam i mogu sve.
Ovo je velika zabluda. A ako dugo ostanete u takvoj vezi (na primer, izdržite radi dece), onda se posle nekog vremena možete naći potpuno zgaženi, bez energije i dugo i bolno sakupljati sebe u komade .
Takve su žene iskreno uverene da je s njima sve u redu, te da su problemi u vezama samo zbog muškarca. Osim toga, dame vide kako njihove manipulacije savršeno funkcionišu i neće ništa promeniti svojom voljom. Samo prekid u vezi može nekako naterati ženu na razmišljanje. Ali nije baš tako.
Zbog toga je važno učiniti:
- Prepoznajte da žene zlostavljačice postoje i prestanite da je opravdavate i sažaljevate.
- Ne pokušavajte da je izlečite. Samo iskusni specijalista je u stanju da pruži kvalifikovanu podršku i pomoć, pa čak i tada na zahtev same žene.
- Pokušajte da ne odgovarate na provokacije, izgradite lične granice. Jasno dajte do znanja ženi da se prema vama ne može tako ophoditi i da njene manipulacije neće uspeti.
- Čuvajte se. Pronađite podršku i priliku za oporavak, nadopunite resurse.
