Otkako su se sreli, Vladimir i Sara Grbić znali su da su rođeni jedno za drugo, a kroz nekoliko meseci proslaviće dve decenije ljubavi. Svojevremeno najbolji odbojkaš sveta, izgleda, zaista ima sve: četvoro prelepe dece i brak o kakvom mnogi sanjaju. Iako je skoro deset godina mlađa od njega, Sara, nekadašnja karatistkinja, na vrhuncu karijere se povukla i posvetila porodici.
U iskrenoj ispovesti za „Kurir” Vanja Grbić otvoreno je pričao o supruzi i četiri najsjajnija trofeja, Ini, Uni, Mili i Lazaru. Pred jubilej, prisetio se početaka ljubavi sa Sarom:
‒ Jedina prava ljubav desila mi se sa Sarom. Imala je 21, a ja 31 godinu, kad smo se upoznali te 2001. na proglašenju sportiste godine. Ona, karatistkinja, bila je najbolja kod mlađih sportista, a ja kod starijih. Odmah smo počeli intenzivno da se dopisujemo. Zamolio sam je da sačeka na aerodromu jednog mog prijatelja koji će joj doneti nešto. Taj prijatelj sam, u stvari, bio ja! Mislim da i dan-danas čuva te igračke koje sam joj doneo. I od tog februara 2001. počinje spajanje dve polovine jabuke.
‒ Bio sam samo dan tu, morao sam nazad u Rim. U martu sam opet došao nakratko. I kada sam se vratio u aprilu, više se nismo razdvajali. Pošla je sa mnom u Rim. U junu smo se verili i onda se otimala dugo, do 25. avgusta, da se venčamo. Ručak je bio u Novom Sadu, nas 60‒65. Otišla je sa mnom u Japan, bila je i u Grčkoj. Inu smo dobili tek u Moskvi 2004. I dvadeset godina posle jedno drugom kažemo „pače“, „pače“. Deci želim brak kao naš. Nema svađe. Postoje različitosti, ali strpljenje, tolerancija i razumevanje sve mogu da reše i prevaziđu. Kada shvatite da ste stvorili decu, ona su prioritet. Porodica, to je celina.
Kao kruna velike ljubavi stigla su deca, tri devojčice i najmlađi sin Lazar. Proslavljeni odbojkaš otkrio je da nisu želeli da saznaju pol nijednog deteta, a da su umesto Lazara očekivali Zoe. Ono što oduševljava svakoga ko ga poznaje jeste jedna posebna činjenica.
‒ Nismo jurili sina. Očekivali smo Zoe, a rodio se Lazar. Ni za jedno dete nismo želeli da znamo pol. Bio sam na sva četiri porođaja. Moje poimanje je da za ženu koju volim, kada sam joj najviše potreban, treba da budem tu. A posebno u Moskvi gde nikoga nije znala, pa ni jezik dobro. To mi je jedno od četiri najlepša iskustva. Ostala tri su bila u Beogradu ‒ iskren je bio Grbić.
‒ Cela moja karijera bila je pokušaj da dokažem svojoj zemlji i narodu kolika mi je čast da igram za njih. Olimpijsko zlato znači. Medalje znače. Ali deca su moji trofeji. Imam četiri najlepša trofeja. To je moj vrhunac.
