Jovan i ja nismo imali gde da živimo, pa je tata kao svadbeni poklon na nas prepisao stan pokojne babe. "Mislila sam da će moj sin živeti u svojoj kući, a ne da će kao domazet da živi kod žene," rekla je jetko prvom prilikom kada smo se sreli.
"Ali mama, ovde imamo posao, ovde živimo preko 10 godina," bunio se suprug, ali ona ga više nije slušala. Bila je besna na nas. Moj dever je bio 5 godina stariji od mog muža. On nije studirao, rano se oženio, pa je svoju osamnaestogodišnju suprugu doveo u porodični dom. Danas u njihovoj porodičnoj kući pored svekrve, žive i dever sa ženom i dvoje dece. Razumela bih želju moje svekrve, da joj je kuća prazna, ali iako velika, ona je bila već skoro popunjena.
Međutim, kasno sam shvatila, ma šta mi radili - ona je već bila ljuta na nas.
Jedne godine, pred 8. mart, pozvala nas je na telefon i rekla: "8. mart slavimo kod mene! Odlučila sam!" Nakon toga je spustila slušalicu.
Nije je zanimalo šta mi mislimo, da li imamo neke druge planove - ona je odlučila.
NE PROPUSTITE
Kada se nismo pojavili bila je besna. Par meseci nas nije zvala, što je nama izuzetno prijalo. A onda sam rodila kćerku.
"Zvaće se Svetlana kao moja mama," rekla je moja svekrva kao da smo je nešto pitale.
"Već smo joj dali ime Klara," rekla sam mirno.
"Kakvo je to glupo ime? Odakle vam to? Ići ćemo u opštinu i detetu promeniti ime da je deca u školi ne zezaju," rekla je ona sa podsmehom.
"Onda promenite i svoje, i imena deverove dece - pošto se niko od vas ne zove kao vaša mama. Imate dve starije unuke, kako vam pre nije palo na pamet da im date ime vaše majke?" Bila sam besna. Naravno, moje dete se i danas zove Klara.
Kako se približavao Klarin prvi rođendan, svekrva me pozvala i rekla:
"Prvi rođendan moje unuke slavimo ovde, kod nas u kući. Već sam pozvala rodbinu i animatore za decu. Sve je spremno!" Rekavši ovo spustila je slušalicu.
Možda bismo i pristali da slavimo rođendan 500 kilometara daleko od naše kuće da nas je ona lepo zamolila, rekla da bi volela tako i tako. Ali ovakva njena komunikacija, zapovedanje, zahtevanje, stvorilo je još veći revolt kod nas.
Naravno da smo Klari organizovali rođendan kod nas u stanu, sa kumovima, rodbinom i prijateljima sa kojima se svakodnevno družimo. Pozvali smo devera, jetrvu, njihovu decu i svekrvu. Rekli smo im da slavimo kod nas i da ih očekujemo da dođu.
NE PROPUSTITE
Međutim, nisu se pojavili.
Tog dana zazvonio nam je telefon: "Znaš li ti koliko sam para ja potrošila na slavlje? Kuvala sam dva dana, zvala animatore?!?! A vi se niste pojavili??? Kakav je to način," vrištala je svekrva. Jovan je pokušavao da je smiri i da joj objasni situaciju i da ona dobro zna da tamo nećemo slaviti rođenda. Nije htela da ga sluša, spustila je slušalicu.
Kada se slavlje završilo, stigla je poruka na Jovanov telefon:
"Hitno da mi platite za sve što sam potrošila pripremajući ovaj rođendan na koji niste ni došli! I zaboravi na činjenicu da imaš majku, a to jadno dete da ima baku!" Nije stvar u novcu. Priredila je zabavu znajući da se mi ne slažemo sa time, znajući čak i da nećemo da dođemo (lepo smo joj rekli), ali ona je tvrdoglavo terala svoje misleći da ćemo mi popustiti i doći. Prošlo je već nekoliko meseci, a od svekrve nema ni traga ni glasa. Ipak, ne mogu sasvim da se opustim, stalno mislim koju sledeću suludu ideju smišlja, šta je to što će sledeće da zahteva od nas....
(STIL.KURIR.RS)
