Kristijan Dior je veliku tajnu krio od svih pa i od rođene majke: Imao je 52 godine kada doživljava srčani udar tokom intimnog odnosa, a onda počinje haos

Pre nego što je svet naučio da izgovori njegovo ime sa velikom dozom poštovanja, Kristijan Dior je bio samo stidljivi dečak iz Normandije, izgubljen među mirisima baštenskog cveća. Niko tada nije mogao da pretpostavi da će upravo taj dečak, sa očima punim snova, preokrenuti modnu industriju i doneti ženama ono što je najviše nedostajalo posle rata: ponovnu čaroliju mode.

Detinjstvo velikog Diora

Kristijan Dior je rođen 21. januara 1905. u malom normandijskom gradu Granvil, drugi od petoro dece u porodici Aleksandra Luja Morisa Diora i Mari Madelin Dior. Porodica je bila imućna zahvaljujući porodičnoj firmi koja je proizvodila đubrivo i hemikalije, zbog čega su mladog Kristijana još od malih nogu okruživali komfor i ukusi finog života.

Kada treba da se opiše Diorovo detinjstvo, prvo što pada na pamet jeste vila Le Romb, koja se uzdiže na brdima Granvila s pogledom na La Manš. Ta Belle Époque vila i njen raskošni vrt, mirisni parteri, ružičnjaci, ljiljani i staze koje vetar miluje, ostavili su u mladom Kristijanu trajni pečat. U vrtu je, stasala njegova ljubav prema cvetovima i bojama: kasnije će to biti baza njegovih cvetnih metafora u kolekcijama i parfemima (ne zaboravimo da će parfem Miss Dior biti posveta sestri i cvetnim nasleđem). Le Romb je deci davao igru, ali i vrstu estetike, koja je monumentalna, pomalo teatralna, u kojoj svaki cvet ima svoju ulogu.

Kristijan je odrastao pored braće i sestara: Rejmona, Žaklin, Bernara i najmlađe Žinet. Porodična dinamika je bila tipična za imućne porodice tog doba: udobnost, očekivanja i pomalo konzervativnih ambicija za sinove.

Roditelji su želeli da im sin postane ozbiljni diplomata ili čovek javnih funkcija. Za njih, moda nije bila opcija za naslednika uspešne industrijske loze. Tako je mladi Kristijan upisao političke nauke u Parizu (studije kojima su se roditelji nadali da će doneti stabilnost u njegovom životu), ali njegova unutrašnja sklonost ka crtežu, slikarstvu i estetskim eksperimentima vrlo brzo je počela da "pušta korenje" izvan formalnih očekivanja.

Kristijan je bio zaista vezan za svoju majku, a iz njegove biografije je jasno da je on bio njen miljenik. Svuda ga je vodila sa sobom, dok je Kristijan upijao njen besprekoran stil oblačenja, način na koji aranžira svoje okruženje i kakav odnos ima prema svetu oko sebe. Njena smrt 1931. kada je imao 26 godina, duboko ga je potresla, ali i ostavila dubok trag na njegovu kasniju estetiku. Pored majke, Kristijan je imao čvrstu vezu sa najmlađom sestrom Žinet, koja će kasnije preuzeti u potpunosti svoje srednje ime Ketrin.

Najvažniji modni savet Kristijana Diora: Ženama nije dozvoljavao da na ove stvari bacaju novac - stajling učine jeftinim, a njih starijim

Ketrin je bila članica Pokreta otpora protiv nacista tokom Drugog svetskog rata. Dior joj je davao svoj stan na korišćenje za tajne sastanke i prenošenje obaveštajnih izveštaja ka Londonu. Bila je mučena kada su je uhvatili i odveli u koncentracioni logor, a kada je izašla odatle, navodno Kristijan nije mogao da je prepozna. U njenu čast je nastao parfem "Miss Dior".

Odlazak u Pariz i umetnički svet

Već kao dečak i tinejdžer, Dior je provodio vreme između Granvila i Pariza. Pariz mu je otvorio kapije boemstva i umetničke scene: upoznao je slikarstvo, nadrealiste, fotografe i buntovnike umetničkog Monparnasea. U ranim dvadesetim počeo je da prodaje svoje ilustracije na ulicama, manje da bi preživeo, a više jer ga je crtanje diralo dublje od političkih studija. To je bila njegova prva javna izložba: skice, modni crteži, crteži figura. Mali komadi koji su ga polako pretvarali iz sina industrijalca u čoveka zaljubljenog u umetnost i modu, koja će ga na kraju i proslaviti.

Galerije: prvi posao Diora, čoveka koji nije bio samo dizajner

Pre nego što je ikada pomislio da realizuje neke od svojih skica, Kristijan je postao galerista. Krajem dvadesetih godina prošlog veka, uz prijatelja Žaka Bonžana, otvorio je galeriju u Parizu (poznata kao Galerija Žak Bonžan / Galerija Dior kasnije). To je bila pozivnica za druženje u krugovima gde je bio i Pikaso Salvador Dali i drugi velikani koje je Kristijan Dior obožavao. Galerija je pokazivala ambiciju: Dior je želeo da izloži majstore i da stvori kulturni prostor. Taj period (galerije između 1928. i ranih tridesetih) pokazuje koliko je njegova estetika bila u vezi sa vizuelnom umetnošću, a ne samo za odelo.

Pad: bankrot i okret ka modi

Sve je bilo u redu dok je porodična firma dobro radila. Sve do Velike depresije.

Posle svetske ekonomske oluje krajem 1929. posao Diorovih je doživeo krah; porodica je izgubila velik deo bogatstva i udarac se osećao godinama. U ranim tridesetim finansijski pritisci naterali su Kristijanovu porodicu da smanje životni standard; to je bio momenat kada je on, koji je već prodavao skice i držao galeriju, počeo ozbiljnije da radi u modnoj industriji kako bi zarađivao. Porodični pad je imao dvostruki efekat: oduzeo je komoditet, ali je očvrsnuo Kristijanovu odlučnost da svoj talenat za modu pretvori u nešto više.

Nije banalno reći da su mirisi i cvetovi Le Romb bili "trening" senzualnosti u Diorovoj glavi. Dok su druga deca skupljala školjke na steni, Kristijan je skupljao palete boja instinktivno. Blede nijanse peščanih stena, intenzivna zelena ružičnjaka, plavetnilo neba iznad kanala. Kasnije će te boje i ta osećanja postati sastavni deo njegovih kolekcija i parfema. Taj mirisno-vizuelni mali svežanj uspomena ostao mu je kao trajni arhiv za inspiraciju.

Kada je, krajem tridesetih, Dior stupio u radionicu Roberta Pigea, to je za njega bila škola zanata. Praktična radionica gde se uči krojenje, rezanje, kako od papira i platna napraviti telo haljine. Pige je bio poznat po preciznosti i jednostavnosti, i Dior je kod njega savladao tehniku: kako skicu pretvoriti u nosivu, urednu konstrukciju. Taj period mu je dao osnovu bez koje bi sve ostalo bile samo ideje na papiru.

Rat koji menja sve i stvaranje modne kuće

Ratno doba ga je zateklo na pragu. Pozvan u vojsku 1939. ubrzo se, nakon pada Francuske vratio u Pariz da radi za Lisijena Lelena, kuću koja je tokom okupacije držala na oku veliki broj pariskih dizajnera. U ateljeu Lelena radio je rame uz rame sa kolegama poput Pjera Balmana i drugih dizajnera koji su, u nemogućim okolnostima, morali da održe francusku modu u životu. Bilo je to preživljavanje profesije i održavanje zanata dok je svet oko njih bio u komadu. Istovremeno, rad u većem ateljeu naučio ga je kako se organizuje tim, kako se šije u seriji i kako zaista funkcioniše velika kuća. To su bile lekcije koje će kasnije biti presudne za njegove kolekcije visoke mode.

Kada je rat prošao, Pariz je bio spreman za reinvenciju. Dior je imao viziju, a da bi vizija postala realnost trebalo mu je finansijsko krilo. Tu ulazi industrijalac i tekstilni magnat Marsel Busak, koji je uložio u njegov projekat i omogućio otvaranje modne kuće Kristijan Dior 1946. U prvim godinama posleratne neizvesnosti, to je bio luksuzni poduhvat: Busak je ponudio stabilnost i sirovine, što se pokazalo ključnim kada je Dior 1947. izbacio kolekciju koja će promeniti sve.

New Look: kada je moda zakoračila iz tame u svetlost dana

Februar 1947. je bio onaj trenutak kada je Dior prestao da bude samo dobar krojač i postao ime koje veliki broj ljudi želi da nosi na sebi. Njegova prva kolekcija za sopstvenu kuću, koju su modni urednici iz Amerike ubrzo prozvali naslovom "New Look" (srp. Novi izgled), vratila je ženskoj modi raskoš: spušten rameni rez, stegnut struk, široke, opuštene suknje koje su gutale metre tkanine. Najpoznatiji komad iz te epizode postao je Bar sako, sako koji je instant ušao u legendu i simbolizovao novi, skoro teatralni pristup ženskoj eleganciji.

"New Look" je bio kulturna poruka. Želja da se svet oblači za život, ne za oskudicu.

Uspeh je još sa prvom kolekcijom krenuo munjevito, ali je stvorio i blago negodovanje u javnosti. U posleratnoj Evropi, gde je još bilo oskudice i kontrole resursa, "New Look" je nekima delovao kao rasipanje. Bilo je protestnih natpisa, pa i incidenta. U nekim gradovima žene koje su nosile takve haljine bile su izložene verbalnim napadima, a kritičari su kolekciju etiketirali kao "nepraktičnu" ili čak "nepatriotsku" u vreme kad je još bilo rasprostranjene štednje. Ipak, publika žedna lepote uzvratila je obožavanjem; mnoge su se identifikovale sa tim povratkom glamura i ženstvenosti.

Dior nije samo kreirao haljine, on je odmah razmišljao o kompletnom svetu brenda. U iste rane godine ušao je i u parfemsku priču: Miss Dior (posveta sestri Katarini) postao je nastavak njegove estetske filosofije. Parfem kakav priča priču, baš kao haljina. To je bio prvi korak u transformaciji kuće u veliki luksuzni brend.

Dior je u svom ateljeu okupljao talente. Među njima se pojavio mladi Iv Sen Loran (tada njemu predstavljen kao Matju Sen Loran), koji je već krajem pedesetih radio u studiju, učio i rastao, a kada je Dior neočekivano preminuo 1957. upravo je Iv Sen Loran, sa samo 21 godinu, preuzeo palicu kreativnog direktora. Mladić koji će kasnije postati gigant mode bio je direktno oblikovan Diorovim sistemom rada i pričom o zanatu. To govori koliko je Diorova kuća bila i velika škola.

Dior nije samo "kreirao lepotu", već je dizajnirao način kako da se lepota prodaje svetu. Licenciranje, parfemi, saradnje sa proizvodnim lancima, ulazak u međunarodne prodavnice, sve to je činilo kuću održivijom od većine kuća koje proizvode visoku modu i koje su se oslanjale samo na bogatu klijentelu. Taj poslovni instinkt učinio je Diorovu kuću dugovečnom i spremnom da preživi gubitak osnivača. Kasniji kreatori koji su upravljali kućom nastavili su da grade na modelu koji je Dior postavio.

Dior i Holivud

Kao što smo rekli, posleratni svet je žudeo za glamurom i restartom, a Dior je znao da ništa brže neće preneti poruku luksuza kao velika filmske dive. Pariz je pravio haljine, ali Holivud je davao megafon: crveni tepih, premijere, naslovi u novinama i bezbroj reprodukcija fotografija koje su se širile svetom. Dior je vrlo brzo shvatio da ako žele da njegova estetika postane univerzalna, treba je podići na ramena onih koje kamera i javnost obožavaju. To strateško povezivanje kuće i zvezda ubrzo je postalo deo njegovog brenda, a kasnije će pratiti ostali brendovi.

Dior je privukao i redovno oblačio niz svetskih velikih imena: Marlen Ditrih, Ritu Hejvort, Avu Gardner, Ingrid Bergman, Grejs Keli, Elizabet Tejlor i druge velike dame zlatnog doba filma bile su među onima koje su se pojavljivale u njegovim haljinama na javnim događajima ili su bile privatne mušterije kuće. Diorov kroj, njegova ekstremna ženstvenost i filmska silueta savršeno su legle uz dive koje je oblačio.

Jedan od najsvestranijih i najtrajnijih odnosa bio je s Marlen Ditrih. Ditrihova je bila Diorova prijateljica i česta gošća u njegovoj rezidenciji. Poznata je anegdota (i citirana u novijim pregledima) da je Marlen insistirala da nosi Dior na snimanjima i javnim pojavljivanjima, što pokazuje koliko je njena bliska veza s dizajnerom bila strateška i emotivna u isto vreme. Njen i Diorov odnos je bio uzajamno inspirativan: ona je unela androginiju i filmski naboj u njegova tumačenja ženstvenosti, a on joj je davao kostime i haljine koje su podizale njen scenski identitet.

Pored nje, Rita Hejvort je jedan od primera zvezde koja je ponekad za pojave van seta, ponekad u okviru evropskih turneja, nosila Dior. Fotografije Rite u pariskim haljinama iz kasnih četrdesetih i ranih predesetih godina, kružile su medijima i pomagale da se slika Diora kao "izvoznog" simbola glamura učvrsti u svesti američke publike. Važno je napomenuti i jednu čestu zbrku u publici: neke kultne filmske haljine (npr. crna haljina iz filma Gilda) nisu delo Pariske visoke mode, već holiuvdskih kostimografa (u slučaju Gilde, to je bio francusko-američki dizajner Žan Luj). Ipak, na premijerama, u privatnim večerama, promocijama i fotografskim setovima, Diorove haljine su često bile prvi izbor zvezda.

Kada diva krene pariskim taksijem u Diorovoj haljini i fotografi to snime, ceo svet to vidi, i kupci u Njujorku i Sao Paolu i Tokiju počinju da zamišljaju svoj deo tog glamura. U tom smislu Holivud je za Diora bio direktan kanal do masovne želje za luksuzom.

Grejs Keli i Elizabet Tejlor su obe bile povezane sa Diorom kroz javne pojave i garderobu. Grejs Keli je, kao holivudska zvezda koja će postati princeza, često birala parisku eleganciju za promocije i društvene događaje, a Diorove note ženstvenosti bile su u duhu njenog imidža. Elizabet Tejlor je takođe imala poverenje u rad kuće, a njene haljine su kasnije postale predmet aukcijskih zanimanja i muzejskih zapisa. Ovakvi primeri potvrđuju kako su najveće zvezde pričale Diorovu priču javnosti.

Odnos sa Holivudom je Dioru dao nešto nenovčano, ali izuzetno vredno: vizuelni kapital. Fotografije zvezda u Dioru prelazile su sa naslovnica časopisa u modne izveštaje širom sveta i ubrzale internacionalizaciju kuće (posebno na američkom tržištu). S jedne strane, to je donelo povećanje potražnje za visokom modom, s druge strane, stvorilo je most koji je učinio da parfemi, aksesoari i licencirani proizvodi kuće lako prelaze iz niš u masovno. U praksi, to je značilo da jedna Grejs Keli u Dioru čini više za svetsku reputaciju brenda nego stotine reklama.

Rivalstvo sa Koko Šanel

Pariska modna scena dvadesetog veka bila je poprište mnogih kreativnih sudara, ali nijedan nije bio toliko strastven, hladan i suštinski ličan kao neprijateljstvo između Kristijana Diora i Koko Šanel. Iako su oboje oblikovali istoriju mode, njihove vizije ženstvenosti bile su u potpunoj suprotnosti, što je ovaj sukob pretvorilo u legendu koja se i danas prepričava.

Nakon ratnih godina skromnosti, Dior vraća raskoš. Žena po Dioru bila je cvet, delikatna i pažljivo oblikovana silueta.

Koko Šanel je u tom trenutku već bila ikona, ali i žena koja je prezirala svako sputavanje. Njena revolucija, započeta još dvadesetih, bila je oslobađanje tela: ravne linije, jednostavnost, funkcionalnost. Suknje koje se ne smetaju pri hodu. Džemperi koji prate siluetu prirodno, bez korseta.

Za Šanel, Diorova moda je bila korak unazad, odnosno vraćanje žene u okove sa kojima se decenijama borila. Nije osećala samo estetsko neslaganje, već ideološko.

Šanel nije bila poznata po blagim rečima. Govorila je da je Dior "oblačio žene kao tapacirane fotelje", a njegov "New Look" nazivala je "karikaturom ženstvenosti". On, s druge strane, ostajao je gospodski uzdržan, nikada direktno ne ulazeći u sukob.

Dok je Dior punio naslovne strane i osvajao glamur posleratnog sveta, Šanel se ponovo borila za svoje mesto u industriji nakon godina provedenih van nje. I to ju je peklo.

Ona je mislila slobodu. On je slavio formu. Šanel je stajala na strani funkcionalne elegancije, odeće koja prati ženu u pokretu, dok je Dior veličao teatralnost, luksuz i konstrukciju visokog krojenja.

Rivalstvo između njih bilo je sudar epoha: emancipacije i povratka glamuru. Iako su postali simboli suprotnih polova modnog spektra, istoričari se slažu: moda je danas nezamisliva bez jednog i drugog pristupa. Šanel je oslobodila ženu, Dior ju je ponovo učinio ikonom.

Kristijan Dior kaže da žena u zrelim godinama može da nosi mini haljinu, a da ne izgleda jeftino: Pratite ovih 6 saveta

Ljubavni život Kristijana Diora

Kristijan Dior je bio homoseksualne orijentacije, koji je većinu života živeo diskretno; imao je nekoliko dužih i kraćih veza, a dve osobe najčešće se pojavljuju u izvorima kao važni emotivni odnosi u njegovom životu: Žak Omberg (decenija oko Drugog svetskog rata) i mladog Žaka Benija (poslednja velika ljubav, sredina pedesetih godina prošlog veka). O tome svedoče biografi i muzejski istraživači.

Dior nikada javno nije govorio o svom ljubavnom životu, što je opravdano jer je to bilo vreme kada je biti pripadnik LGBT populacije bilo kompromitujuće za društveni status i karijeru. U svojim memoarima praktično ne otvara tu temu, a većina informacija dolazi iz biografija, memoara ljudi iz njegovog kruga i istraživanja istorije mode.

Francusko društvo i modni svet sredine XX veka imali su svoju pravila: javno priznanje homoseksualnosti često je bilo društveno i ekonomski opasno. Mnogi modni kreatori su izabrali diskreciju i privatni život održavali dalje od medijske javnosti. To objašnjava zašto zapisi o ljubavima dolaze uglavnom iz biografskog istraživanja, memoira ljudi iz bliskog kruga i kasnijih retrospektiva, a ne iz Diorovih javno izgovorenih reči. Moderna kvir istoriografija danas to rekonstruše i priznaje Diorovo mesto u toj istoriji.

Za razliku od veoma otvorenog načina na koji su živeli njegovi prijatelji Žan Kokto i Kristijan Berar, Dior je bio veoma diskretan u vezi sa svojim privatnim životom, možda motivisan svojim katoličkim vaspitanjem. To je bila tajna koju je čuvao čak i od svojih roditelja: "Znao je da bi to strašno uznemirilo njegovu majku", priznala je Suzan Lemoan, njegova bliska prijateljica, u biografiji koju je o njemu napisala Mari Frans Pošna.

Jedna od najsnažnijih tvrdnji u literaturi kaže da je Dior od kasnih trideseith godina delio emotivnu bliskost sa muškarcem po imenu Žak Omberg. Omberg se pominje kao blizak pratilac i dugoročni prijatelj/partner koji je bio uz Diora u važnim momentima (putovanja, razgovori, zajednički društveni i privatni život). Biograf Mari Frans Pošna i muzejske izložbe koje prate Diorovu karijeru navode Omberga kao jednu od ključnih figura u njegovom privatnom životu.

Pored Omberga, biografski izvori pominju i kraće odnose sa raznim mladim muškarcima iz Diorovog kruga: ponekad su to bili asistenti, ponekad vozači ili mladi umetnici. Kao primer koji se često navodi, spominje se Pjer Perotino (u literaturi se pominje kao neko ko je radio u blizini Diora), ali za ovakve kontakte izvori su fragmentarni i ponekad se navode kao društvene anegdote iz ateljea. Važno ih je čitati kao delove životnog konteksta, ne kao uredno dokumentovane, formalne veze.

Najsenzacionalnija i ujedno najviše citirana priča iz kasnih Diorovih godina vezana je za Žaka Benite, mladića magrebskog porekla, ponekad opisanog kao pevača ili noćnog zabavljača, koji je generacijski znatno mlađi od Diora.

Biografski prikazi i veliki magazini tvrde da je Benita 1955–56. ušao u njegov život kao osoba koja je zaista uzvratila emocije i da je Dior bio toliko privržen da je i "javna bliskost" (npr. držanje za ruku u nekim svedočenjima) bila zabeležena od ljudi iz kruga. "Njujorker" i druge ozbiljne publikacije navode Benita kao poslednju emotivnu vezu koja je ostavila trag u pričama o Diorovim poslednjim godinama.

Smrt Kristijana Diora

Svet visoke mode potresao je neočekivani događaj 1957. godine, kada je velikan francuskog dizajna, Kristijan Dior, iznenada preminuo u dobi od samo 52 godine. Njegova smrt, koja se dogodila na odmoru u Italiji, ostala je obavijena velom misterije i iznedrila je niz glasina koje su ušle u modnu istoriju.

Dior je preminuo 24. oktobra 1957. godine dok je boravio na odmoru u luksuznom spa centru u Montekatinu termama u Italiji. Iako je kuća Dior u tom trenutku bila na vrhuncu globalne slave, samo deset godina nakon predstavljanja revolucionarne kolekcije "New Look", dizajnerov iznenadni odlazak ostavio je industriju u šoku.

Međutim, tačni detalji koji su prethodili smrti nisu tada bili objavljeni, što je podstaklo maštu javnosti. Jedna je bila glasina da se Dior ugušio ribljom kosti dok je obedovao. Drugi izveštaji, poput onog u magazinu "Tajm", navodili su da je Dior pretrpeo fatalni srčani udar nakon intenzivne partije karata. Najskandalozniju verziju, koja je tvrdila da je srčani udar nastupio kao posledica intimnog odnosa, proširio je pariski društvenjak, Baron de Rede, u svojim memoarima.

Njegova smrt je zvanično dokumentovana kao posledica srčanog udara. Senzacionalne verzije pripadaju kategoriji glasina i ne nalaze potvrdu u pouzdanim izvorima, čak ni to da je igrao karte. Ostaće zaista misterija šta je Kristijan Dior radio kada je umro.

Kristijan Dior bio je pripovedač koji je svojom iglom ispisao romantičnu viziju posleratnog sveta. U vremenu kada je moda bila lišena luksuza, on je ženama ponudio cvet, poeziju, novi početak. "New Look" je postao simbol nade, feminiteta i onoga što moda najbolje radi, čini da se osećamo lepše, samouverenije, življe.

Diorov život pokazuje koliko kreativnost može biti nežna i duboko lična. Svaka haljina koje se dotakao bila je omaž majci koju je obožavao, sestri za koju je uvek bio tu i Parizu koji je poštovao.

Do poslednjeg daha verovao je da moda nije površna stvar, već potreba duha. A ono što je ostavio iza sebe nije samo modna kuća, već svetska imperija elegancije, koja i danas živi.

Ako postoji pravi znak besmrtnosti u modi, onda je to činjenica da se ime Kristijana Diora i danas izgovara sa istom dozom uzbuđenja kao prvog dana kada je nastala njegova čuvena "New Look" kolekcija, jer on nije samo kreirao odeću. On je kreirao pravu čaroliju.