Kada se Milena Dravić 1980. godine pojavila na crvenom tepihufestivala u Kanu u svilenoj haljini, zasenila je sve svojim izgledom.
Milena je tada primila nagradu za najbolju sporednu ulogu u filmu Gorana Paskaljevića "Poseban tretman".
"Bila je to haljina od prizrenske svile, božanstvenih boja, koju mi je kreirao, po modelu starih srpskih haljina, naš čuveni kreator Aleksandar Joksimović. Imala sam na sebi i stari srpski nakit. Tamo je, razume se, bilo puno stranaca. Ljudi su bili oduševljeni haljinom, što bi se reklo, kumili su me i molili da im nabavim isti takav materijal." (U monografiji "Milena Dravić" autorka Tatjana Nježić je citirala ove reči čuvene glumice).
Inače, glumica se uvek trudila da u inostranstvu prezentuje i neka obeležja ovdašnje tradicije: "Po povratku iz Kana u Beograd, kupila sam - ako se iko još seća prodavnica po gradu koje su se zvale 'Duga resa' gde se prodavalo srpsko platno i slične stvari - poručenih čitavih 40 metara prizrenske svile i slala je u London, Pariz...
To me podseti na Ameriku, na gostovanje sa predstavom 'Milena u svetlu muškaraca' koju sam radila po tekstu Duška Radovića. Tamo sam upoznala Lajzu Mineli. Divan susret, dirljiv razgovor... Poklonila sam joj za uspomenu suvenir, mali par srpskih opanaka," pisalo je u monografiji o Mileni Dravić.
