Sviđalo se to nama ili ne, 8. mart je i dalje Međunarodni dan žena. Slavi se već 113 godina i u prvih 50 doneo je ženama velike promene u oblastima prava glasa, ekonomije, zapošljavanja, političkog angažmana i ravnopravnosti. Tokom prodora hipi pokreta prošireno je i polje seksualnih sloboda i podrške promiskuitetu, da bi krajem prošlog veka i početkom milenijuma nastupila era rodne ravnopravnosti u zakonskom smislu.
Lepo je počelo
Danas po zakonu, svaki muškarac može da postane žena, ali i žena može da postane muškarac. Dovoljno je da se tako osećaju i izjasne. Dalje se ne može. Ovaj praznik slavio se na sve moguće načine. Na Zapadu su se uglavnom održavale prigodne masovne manifestacije s motivacionim parolama o ženskoj snazi, pameti i sposobnostima koje su ohrabrivale slabiji pol da je bolji od jačeg. Čim je tamo žena počela da plaća porez isto kao i muškarac, njena uloga u društvu dignuta je na najviši nivo. U socijalističkim zemljama, koje su poštovanje prema ženi pokazale masovnim zapošljavanjem "drugarica", Osmi mart je postao nešto kao sveopšti ženski rođendan. Tog dana one su bile kraljice, preduzeća su im poklanjala karanfile, prigodne sitne poklone, a ponekad i nešto novca. Muževi, sinovi, kolege i ostala muška sorta trčali su od majke do supruge s buketima i paketićima.
Dve sorte žena
Iz iskustva znamo da Dan žena nisu volele sve žene. Mlađe i naprednije želele su da svaki dan bude Osmi mart, da se na njih neprekidno obraća pažnja, i da ne bude puka forma. Gazile bi to prigodno, po njima lažno cveće, na sav glas propagirajući da za njih "Osmi mart ne postoji niti će". One starije, istrošenije i željnije, dobijeni buket bi ponosno nosile ulicama i stavljale ga u najlepšu vazu. Koja bi dobila skuplji poklon, rado se njime hvalila. Tako je bilo, zadržalo se ponegde i u ovim vremenima, ali sve je ređe. Šta je danas Osmi mart i treba li uopšte razmišljati o njemu kad je zapravo svaki dan posvećen obeležavanju svega i svačega? Najpre, ko voli, nek izvoli! Neka se slavi u kućama i firmama, neka muškarci kupuju poklone, neka se prave mala slavlja. Ko može. I ko hoće. Ako neko ne daje ni pet para za taj dan, ne treba da mu se zamera. Sve više izostaje pitanje: "Šta si dobila za Osmi mart?" - jer odgovor čeka spreman ko zapeta puška, ali je vulgaran, pa samo možemo da ga zamislimo.
Na teškim mukama
Ipak, iako se toliko toga promenilo, nešto je ostalo isto svih ovih 113 godina, odvajkada. Možda je Dan žena 2023. idealan momenat da se podsetimo koliko je položaj mnogih žena bio i ostao strašan i nepravedan. Tako bi trebalo da bude, nije to mala stvar. U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci, a ovaj put bismo rekli - junakinje. Teška ekonomska situacija stavila je našu ženu na teške muke, da naporno radi više poslova, da je cede, da brine o kući i deci, štedi kao krtica i postane najbolji ekonomista za svoju porodicu, i da joj niko za to ne kaže hvala. To se nekako i dalje podrazumeva, kao i pre sto godina. Džabe svi motivacioni govori o njenoj superiornosti. Nasuprot tome, ima i genijalnih slučajeva da neka dama živi kao paunica, bahati se i ima sluškinju, ali toga je bilo i u antičkim vremenima.
Većina normalnih žena stenje pod teretom ogromnih obaveza. Da bude gore, muževi ih i dalje tuku, zlostavljaju i ubijaju. Svaki dan osvane poneka takva vest. Porodica se zatire, žene traže sigurne kuće, beže od siledžija za koje su se udale, mole, pište... Da li je i njima Osmi mart? Možda će baš na taj dan dobiti još jednu modricu? Neka nam Osmi mart bude lep, sunčan dan koji ćemo provesti kako god hoćemo. Unesimo u njega malo saosećanja prema onim našim saplemenicama koje imaju manje sreće od nas i pomozimo im kako znamo.
A vi pravi muškarci, pokažite makar sitnicom koliko su vam vaše majke, supruge i ćerke važne i vredne poštovanja.
Stil.rs/Lj.J.
