Slikovito rečeno, "nisu svi partneri podjednako korisni". Nisu svi u mogućnosti da nas okruže ljubavlju koju zaslužujemo. Oni ostaju u vezi ne zbog vas, već zbog sebe, radi zadovoljenja vlastitih želja, kako bi nečim ispunili prazninu u svom životu.
Sebičnost koja zamenjuje ljubav, stvara haos i ostavlja ožiljke.
Često je jedini način da se brinete o sebi u ovakvim odnosima pokušaj da brzo shvatite njihovu pravu prirodu i ostavite ih iza sebe. Sebičnost u ljubavi dovodi do mnogih katastrofa koje nisu ništa manje razorne, samo zato što su ograničene okvirom jedne porodice.
Egoisti su ljudi koji se, iako se čine odraslima, ipak ponašaju kao razmažena deca. Njihov "dečiji", pojačani ego, vezu vidi samo kao sredstvo za zadovoljenje vlastitih potreba. To su ljudi koji mogu samo da uzmu i uvek traže one koji će im dati sve što im treba.
Večita pohlepna deca koja ne razumeju ili ne žele da razumeju jezik ekvivalentne razmene, bez kojeg ne može biti istinske ljubavi.
Abraham Maslov je tvrdio da, naizgled sebično ponašanje, nije nužno sebično. I ne bismo trebali prenagliti sa zaključcima, bar dok ne shvatimo šta tačno motiviše i određuje ovo ponašanje.
Na primer, ako se ponekad stavimo na prvo mesto, posvećujući vreme i energiju sopstvenom razvoju, to nije sebičnost. Naprotiv, to je manifestacija zdrave ljubavi prema sebi. Međutim, postoji i druga strana ove medalje u kojoj nalazimo mračnu, nezdravu i štetnu sebičnost.
Erih From je bio jedan od prvih autora koji je govorio o sebičnosti u odnosu na ljubav. Govorimo o onima koji vezu smatraju samo sredstvom da od partnera uzmu ono što žele. To su muškarci i žene koji nisu u stanju da opaze nešto izvan mehurića sopstvenog ega koji ih okružuje.
"Sebičnost ne živi onako kako vi želite, već primorava druge da žive onako kako vi želite" Oskar Vajld.
Sebičnost u ljubavi - „peti konjanik Apokalipse“
Kada je profesor psihologije Džon Gotman stvorio svoju čuvenu teoriju o „Četiri jahača apokalipse“, odgovornu za veći deo razvoda, prevideo je uticaj sebičnosti.
Pretpostavio je da je najveća opasnost za veze ravnodušnost, odbrambenost, kritika i prezir. Sebičnost se može nazvati „petim konjanikom Apokalipse“ i nije ništa manje destruktivna od ostalih. Zapravo, dr Gorman ga nije uvrstio na spisak, jer je, u određenom smislu, deo svakog od prethodna četiri elementa.
Osoba koja kritikuje partnera, prezire ga i sve druge ljude, pokušava da izbegne odgovornost u bilo kojoj prilici, sve ovo pokazuje neverovatnu sebičnost.
Ponekad nas ljubav zaboli ... Ali boli upravo zato što smo na početku veze zatvorili oko na očigledno.
Većina nas je u nekoj fazi svog života rizikovala sve što se dogodilo zbog nekoga. Dušu i telo poverili smo osobi koja se činila savršenom i šarmantnom, samo da bi nam kasnije iznenada gurnuo emotivni bodež u leđa. Nismo u to posumnjali do poslednjeg trenutka, jer na početku veze egoist širi med i mleko da bi dobio ono što želi, a legendarna ptica Sirin može da mu zavidi na zavodljivom glasu.
Da li je čudo da padnemo pod njegovu čaroliju? Pa, onda, kad imaju ono što im treba, kad im čvrsto zagrizete udicu, takvi ljudi otkrivaju svoje pravo ja. Oni se više ne pretvaraju da su ljubazni, već koriste emocionalne ucene i manipulacije.
Počinju da deluju kao crna rupa, uvlačeći vaše vreme, snagu, životnu energiju - jednom rečju, sve što im možete (i ne možete) dati. I, poput prave crne rupe, oni nikada ne vrate ni jedno zrno onoga što je u nju ušlo, jer njihove sebične ličnosti jednostavno ne mogu drugima ponuditi ništa osim mana i razočarenja.
Sebični ljudi ne znaju kako da istinski vole. Sebični, potrošački stav prema svom partneru potiče upravo iz njihove nesposobnosti da istinski vole.
Ali kako je to moguće? Navikli smo da mislimo da je sebičnost posledica činjenice da ljudi vole isključivo sebe. Ali u stvarnosti to uopšte nije slučaj. Činjenica je da pod maskom sebičnosti ne postoji ljubav (čak i ako je to ljubav prema sebi), već nešto sasvim drugo, i mnogo neuglednije - i vrlo je teško to razaznati. Kao što je Erih From napisao u svojoj knjizi „Umetnost ljubavi“, zapravo, sebična i „narcisoidna“ osoba ne voli druge, ali ne voli ni sebe.
Štaviše, takva osoba mrzi sebe.
Egoistima zaista nedostaje zdrave ljubavi prema sebi i toliko pate od toga da stupaju u veze sa jedinom svrhom - da dobiju ono što nedostaje. Po bilo kojoj ceni.
Pre nekoliko godina, Odeljenje za psihologiju na Državnom univerzitetu u Njujorku obavilo je vrlo zanimljivo istraživanje. Istraživači su upoređivali efekte altruističnog ponašanja i sebičnosti na čovekovu psihu i dobrobit, pa su dobili prilično neočekivane rezultate.
Ovi rezultati jasno i nedvosmisleno ukazuju na to da se altruistični ljudi uvek osećaju srećniji i ispunjeniji, lično i emocionalno. Daju ne očekujući da će dobiti nešto zauzvrat. Oni slobodno i bezuslovno žrtvuju vreme i resurse radi drugih ljudi, instinktivno osećajući da ti postupci dovode do blagostanja - i to ne samo onih oko njih, već i svojih.
Nasuprot tome, sebični ljudi pokušavaju da od drugih dobiju ono što nemaju. Ali samo da dobiju. Oni ne mogu ništa da ponude drugima - jednostavno zato što nemaju šta da ponude. Nedostaje im pozitivno samopoštovanje i samopouzdanje. Zbog toga egoisti na romantične veze gledaju kao na zamku za medvede u koju mogu da „uhvatite“ nekoga ko je lišen njihovih nedostataka i ko može da posluži kao „donator“ ljubavi.
Kada se primenjuje na vezu, ovo ponašanje nije samo toksično, već i bolno za oba partnera. Sve ovo još jednom podseća na ključnu istinu: da biste mogli da volite druge, prvo morate da naučite da volite sebe. Neki stepen sebičnosti svojstven je svakom od nas - samo ga trebate izraziti na zdrav način.
(Izvor binokl.cc, prevod Stil.kurir.rs)
