Sećam se, bilo je leto, sredina 80ih, lagana muzika a mi u piceriji. Sa mnom je lepa devojka i jedan drug koji je "šacuje" isto kao i ja - pa ko pobedi, koga prvog izabere.
Pijemo vino, i taman kad smo skoro na kraj flaše, on zove konobara:"Još jednu flašu!"
Znam da nemam dovoljno novca da to platim. Znam da smo očigledno dovoljno popili da se opustimo i uživamo, veče se bliži kraju i ja mu kažem: "Možda nam druga flaša ne treba?"
Devojka sve razume iz mog pogleda, podigne ruku sa onim plastičnim narukvicama i konobaru dovikne: "Ne treba nam druga flaša, hvala!"
Nikad neću zaboraviti njen pogled. Iskreno, ne sećam se kako se završila ta noć, samo se sećam njenog sažaljivog pogleda. I moje sramote.
Nisam je presekao rečima: "Šalio sam se. Uzećemo koliko hoćete!" Ne, samo sam postiđeno spustio pogled na stolnjak. Da, bilo mi je žao novca.
Bolno sam istisnuo škrtost. Borio sam se sa njom kao sa lošom bolešću. Mnogo godina. Naravno, sve je bilo lako objasniti: loše detinjstvo, jedan par cipela tri godine, za ručak supa iz kesice. Većina iz moje generacije zna o čemu pričam, samo "lečenje" nije bilo potrebno svima. Nisu baš svi imali to "nesrećno detinjstvo".
Znam mnogo muškaraca koji ne sede na parama, ali će poslednji dinar da daju onome kome je potrebno.
A znam i one koji žive kao "bubreg u loju", ali najviše od svega vole da se cenjkaju. I ne, ovo nije oprez, već čista škrtost.
Daj još. Meni treba.....
Muška škrtost je gora od bolesti, ona je porok. Žena može i verovatno mora biti škrta. Mora da broji novac. Nešto zastrašujuće je u ženi koja daje sve na haljine, ali neka ona radi šta hoće, ja sad pričam o muškarcima.
Čovek mora da zrači samopouzdanjem i bezbrižnošću: bilo da ima ili nema novca. Čovek ne bi trebao da sedi skrštenih ruku i pristaje na neimaštinu. Nedostatak novca nije razlog za tugu. To treba da bude motivacija da ustaneš i kreneš u akciju. Posao!
Postoje dve stvari na kojima muškarac ne treba da šteti: Žene i piće. I deca, ali ona su nastavan ovog sa ženom.
Škrt čovek je najčešće glup čovek. Ako se malo bolje zagledate shvatićete da tu nema velike razlike.
Jedan moj drug imao je devojku sa kojom je hteo da ide na more. Par dana pred polazak ona odluči da kupi haljinu i svrati u jedan butik. Dugo je isprobavala razne varijante i shvati da su preskupe za nju. On se nije ponudio da ih plati. Devojka se izvinila i izašla iz radnje. Shvatila je sa kakvim čovekom ima posla. Zbog toga je izmislila razlog i nije otišla sa njim na more. Ubrzo su raskinuli, da bi se ona dve godine kasnije udala.
Zato vam kažem da na žene i piće ne treba štedeti.
Mene je moja prva supruga izlečila od škrtosti i ja sam joj iskreno zahvalan. Kada smo se razveli, a njoj uskoro bio rođendan, kupio sam joj ogroman buket ruža da joj čestitam. Ona nije znala da su te ruže kupljene poslednjim novcem.
Moj savet ženama: ako vidite da je vaš momak škrtica, bežite od njega. Lečenje može da potraje godinama, a samo se nekolicina zaista izleči.
Autor: psiholog Aleksej Belakov
(Stil.kurir.rs)
