Razvod je reč koja se ne spominje u mojoj kući. Razvod je u našem društvu reč kojom se opisuje neuspeh. Neuspeh u braku. Neuspeh u vezama. Neuspeh u roditeljstvu. Ali to nije moj slučaj. U mom braku nije bilo neuspeha, samo spoznaja dvoje ljudi da više nemaju ništa zajedničko i to je sasvim u redu.
Ne znam kada se to tačno dogodilo i ne znam zašto se dogodilo, ali ljubav je nestala. Mladi smo se venčali, nakon šest meseci zabavljanja smo odlučili da uđemo u brak. Tek tada smo otkrili da imamo različit ukus za muziku, hranu, želju za odmorom.
Takođe, on je čovek koji voli mir, dok sam ja neko ko obožava izlaske, druženja... Ali osom toga, ne znam šta se desilo - jednostavno je sva ljubav nestala.
Tako smo se rastali 13 godina nakon venčanja. Nije bilo teških reči, optužbi ili nešto slično tome. Ja sam odlučila da se odselim, ali tek kad nađem neki prikladan stan. Do tada smo živeli zajedno - kao cimeri.
NE PROPUSTITE
Ručali smo zajedno, gledali tv, vodili računa o našem detetu, ali smo spavali u odvojenim sobama i romantika uopšte nije bila uključena u naš odnos.
Kada smo pričali o tome da ja moram da se odselim, oboje smo se plašili kako će to uticati na naše dete i tako su dani, meseci i godine prolazili.
On je bio otac mog deteta, ja sam bila majka njegovog deteta i to je bio naš odnos.
Problem je nastao kada smo oboje izrazili želju da dovedemo nekog "preko noći" u našu kuću. Tada smo shvatili da to neće baš funkcionisati, pa je odlučeno da tu treću osobu dovedemo samo ako je veza krajnje ozbiljna.
Shvatili smo da je pravo vreme da kćerki saopštimo istinu. Imala je samo osam godina i bojala se da će izgubiti porodicu. Toliko sličnih situacija je videla kod svojih drugara. Mi smo je ubedili da nema razloga da se brine i da će sve na kraju biti uredu.
S druge strane, najveći problem smo imali od strane moje porodice. Oni su tradicionalni ljudi koji su u braku 48 godina. Za to vreme nisu ni pomislili da se razvedu. Još kada sam im rekla da ću i dalje živeti sa bivšim mužem u istoj kući, smatrali su da je to samo naš "moderni, savremeni hir" i da će uskoro sve doći na svoje.
Skoro tri godine od razvoda, moj bivši suprug se ozbiljno zaljubio. Nisam bila ljubomorna ili zabrinuta. Normalno je bilo očekivati da i on i ja nađemo ljubav koju smo zaslužili.
Bila sam srećna zbog njega. Prošle godine su se venčali. I da, svi živimo zajedno i super se slažemo. Moj bivši muž je srećan čovek i vidim da njegova supruga izvlači ono najbolje iz njega.
Kada su odlučili da se venčanju, oboje su mi predložili da do daljnjeg ostanem u kući. Odluka je da živimo zajedno dok nam kćerka ne krene na fakultet.
Mislim da je njegova supruga bila šokirana prvi put kada me je upoznala. Trebalo joj je vremena da prihvati naš odnos i da uvidi da sam ja apsolutno nezainteresovana za bivšeg muža.
Kod nje najviše cenim i volim to što ona zaista voli moju kćerku. Čak su i moji roditelji to videli.
S druge strane, moj život je komplikovan. Ni jedan muškarac ne želi da ima nešto sa mnom, samohranom majkom koja živi sa bivšim mužem i njegovom ženom.
Znam da ću jednog dana sresti nekog ko će shatiti mene i moj život, ali do tada sam sama.
