Ova priča se desila još dok je Jugoslavija bila u punom sjaju. Sve je počelo u Vrnjačkoj Banji. Lečila se tu grupa ljudi, koja se već nakon dvadesetog dana počela dosađivati: šetnje, monotoni obroci, vežbe, terapije i sve u krug...
Toga dana su rekli da u banju stiže doktor nauka! Radoznalost je dosegla vrhunac kada je iz kola izašao sed čovek, pravog držanja i starija žena, malo jače građe.
Muž i žena su započeli svoj oporavak u banji. Žena je neprestano brinula o mužu, titrala mu... U trpezariji je pored njih sedela mlada žena, očigledno medicinska sestra, zaposlena tu. Ona je nekoliko dana procenjivala situaciju, a onda je krenula u napad.
Bogati doktor nauka nije imao nikakve šanse. Postepeno, mlada dama je počela da mu se dopada i desila se prava romansa. Ljubav je planula...
Kada je već svima u banji postalo jasno šta se dešava, supruga je odlučila da se obračuna sa uljezom. Jednostavno joj je prišla i pitala je :
"Molim vas, recite mi zašto vam treba moj muž?"
Kao odgovor dobila je gomilu fraza o ljubavi, slobodi, sudbini, varnicama, sreći i td.
Starija žena nije popuštala: "Ali znate, on je bolestan čovek. Potrebna mu je stalna nega, osim toga mora da poštuje poseban plan ishrane, a to ne može svaka žena da mu omogući...."
Mlada gospođica je bila zabavljena, posmešljivo je odgovorila da "valjda plata jednog doktora nauka može pokriti troškove negovateljice".
Starija dama je nekoliko trenutaka gledala u devojku, a zatim je mirno rekla:
"Razumem. Ali činjenica je da sam doktor nauka ja, a ne moj muž!"
