Milena je uhvatila muža u preljubi, pa ga strašno ucenila: Ali ni u ludilu joj nije palo na pamet da će ovo da se desi

Milena je osetila, znala je da je muž vara. Nije bila glupa, primetila je da se promenio, ućutao, postao nekako nervozniji, nestrpljiviji, sav smušen. Sve mu je smetalo i ništa ga u kući nije radovalo, a kada bi mu ona prišla i sa njim lepo počela da govori - kao da je skupljao svu snagu da odglumi da je sluša.

"Kakav nesrećni broj?" zbunjeno će Milena.

"Pa 13 godina ste u braku. A svi pričaju da su za brak nesrećne godine 5, 7 i 13. Zar ti to niko nikad nije rekao? Kad prebrodiš ovu krizu, sve će biti uredu."

"Ma, kako da ne. Što ja nemam krizu, nego samo on?!"

"Pa mi žene smo drugačije. Mi smo navikle da trpimo," mudro će kuma. 

Ali Milena nije htela da trpi, smetala joj je ta uloga mučenice koju su forsirale sve žene iz njenog okruženja, od majke, sestre, pa sve do kume.

Počela je da propituje muža, da pomno prati njegovo ponašanje, da proverava njegove poruke i kad nešto tražiš to i nađeš. Vrlo brzo joj je videla poruke od izvesne Sanje, da bi joj na kraju priznao da je to bio samo flert. Kad je Milena zapela i počela da ga saleće sa pitanjima tipa "kako, šta, gde, otkud.." On je priznao da su spavali samo par puta, jer "nije mogao da se odupre, ali stvarno nije hteo da se to tako desi".

Ucena kao kazna za preljubu

Milena nije bila od onih žena koja će lako preći preko preljube, a nije htela ni da ostane bez muža. Uprkos svemu volela ga je baš.

"Volim te i uradiću sve što želiš od mene. Kaži samo šta hoće?" vikao je nekoliko puta.

I tada je, u naletu besa, postavila ultimatum:

"Iznajmi meni i deci kuću u Grčkoj ovo leto, da odmorim od tebe, da te ne gledam mesec dana," rekla sam i zagrcnula se.

I to bi bilo idealno rešenje, odmorila bih se, radila sa mora i razmislila bih o svemu. 

Rekla sam mu da potraži nešto što nije preterano skupo, neku kuću koja nije luksuzna, ali je blizu obale da odmorimo i deca i ja. 

I on me poslušao. Našao je kućicu koja je iznajmljivala dva zasebna apartmana u koje mogu da stanu dvoje odraslih i dete. U mom slučaju, u tu kuću otišla sam ja sa dvoje dece. 

Prvih nedelju dana nisam radila, u dogovoru sa gazdom sam obišla mesto, videla gde je pijaca, apoteka, prodavnica, a onda sam se smestila i počela da radim od "kuće". Deca su pre podne odmarala, čitala ili se igrala u dvorištu koje je bilo zajedničko sa drugim apartmanom, a ja bih radila. Predveče smo išli na plažu i kupali se do mraka.

Prve nedelje u apartmanu do nas su bile dve bake sa unukom. Prije koje su se lepo slagale došle su iz Makedonije, a njihov unuk se odmah uklopio sa mojim sinom i deca su se lepo družila. 

Muž i ja se nismo čuli, samo je on redovno zvao decu na viber i sa njima pričao uveče. 

A onda se desilo nešto što je sve promenilo

Kad sam majci ispričala kako me muž prevario, te kako sam besna na njega, majka je govorila: "Bog će to sve da mu naplati. Bog ima plan."

"Ne mogu ja da čekam Boga i njegov plan", vikala sam na majku.

"Ne galami na mene, nisam te ja prevarila. Samo ti kažem da imaš veru."

Mislila je Milena na ove majčine reči dok je sama sedela ispred apartmana uveče, a deca spavala. 

A onda se desilo nešto što je sve promenilo. Jedno jutro dok je Milena sedela ispred apartmana sa laptopom i pripremala se za rad, u susedni apartman došlo je dvoje dece isto godište kao njena deca i muškarac.

Očigledno im je to bio otac. Bio je visok, prezgodan, prelep. Samo jedan pogled na njega bio je dovoljan da Mileni stane srce. 

Nikad joj se to nije desilo u životu, čak ni s mužem. 

"Ovaj je opasan, za mene poguban", rekla je Milena sebi. 

Ćutala je i čekala

Ćuteći je ispratila sve: njihovo smeštanje u apartman, čula je njihova imena, ali pošto su tatu zvali "tata" nije znala kako se dasa zove. 

On je bacao nasumične poglede na nju, čekajući da ulovi njen pogled da joj se javi.

Milena je ćutala i radila, a kada su se deca probudila s oduševljenjem su shvatila da imaju društvo. Dasa je seo ispred vrata dok su njegova deca iz apartmana vikala: "Da li su iz Srbije ova deca do nas?"

On je podigao pogled ka Mileni, a ona je nasmejano podigla tri prsta. Dasa se nasmejao široko i viknuo deci:"Iz Srbije su".

Tako su deca počela da se druže, a Milena je htela ne htela, bila usmerena na druženje sa Mihajlom (tako se dasa zvao).

Milena je gubila tlo pod nogama

Prvo su se družili kao najbolji prijatelji. Razmenjivali priče, Milena je saznala da je Mihailo arhitekta u jednom birou, da žive na Miljakovcu, da mu je žena zaposlena u jednoj firmi kao direktorka pa zbog toga nije mogla da dođe sa njima na letovanje. 

"Ići ćemo u avgustu zajedno," rekao je on nekako mlako.

Dani su prolazili kao magli, Milena se osećala kao da hoda po oblacima, sve joj je prijalo, radila je bez opterećenja, deca su uživala. 

A onda je prošlo 10 dana dok su trepnuli. Milena je to poslednje veče Mihajlovog odmora u Grčkoj provela sedeći ispred apartmana dok su deca spavala zajedno u istom apartmanu (toliko su se združila).

Veče kao i svako drugo do tada, odjednom se pretvorilo u romantično veče. Kiša je počela da pada i Milena je skočila da pobegne u apartman, a Mihajlo ju je zgrabio za ruke i povukao ka sebi u njegov apartman. 

U jednom magičnom momentu Mihajlo je poljubio Milenu. 

Noć romantike pretvorila se u noć strasti, a nijedno ni u jednom momentu nije ni pomislilo da treba da prestanu. 

Ujutru se Milena izvukla iz postelje svog ljubavnika i prešla kod dece u apartman. 

Mihajlo se pojavio sat vremena kasnije sa širokim osmehom: "Odlučio sam da ostanem sa decom do kraja meseca, kao i ti". 

Mesec koji je ličio na san

Milena se nije čula sa svojim mužem, puštala je da mu deca prenesu priču o novim drugarima koji su samo sa tatom tu i koji su odlučili da ostanu kao i oni do kraja meseca. 

Znala je da njen muž sluti da se tu nešto dešava, ali nije marila. Mihajlo je ispunjavao sve njene fantazije, čak i one koje nije znala ni da ima. 

Dani su proticali kao san, svaki dan je bio magičan. Deca nisu ni slutila šta se oko njih dešava, oni su uživali u svom svetu drugarstva. 

Mihajlo i Milena su dane provodili sa decom na plaži, a noći su se prikradali jedno drugom u krevet. 

Poseta koju niko nije očekivao

Jedno jutro čuli su automobil koji se parkirao u njihovo dvorište. Milena je sedela sa laptopom u bašti, radeći. Videla je sređenu, zgodnu ženu kako izlazi iz kola. Srce je počelo da joj lupa: znala je da je to Mihajlova žena. 

Vanja je došla kod muža i dece sa rečima:"Morala sam da vidim šta je ovde tako dobro da ste odlučili da ostanete do kraja meseca".

Mihajlo je gledao u Milenu sav unezveren i izgubljen.

"Sve to bog naplati na kraju", setila se Milena reči svoje majke. To je bila kazna. U jednom jedinom momentu shvatila je kako je njen muž mogao da je prevari, shvatila je da tuđa sreća ne može biti njena sreća, shvatila je šta znači kada te iznenada požuda uhvati, pa ne možeš da se odupreš. 

Medeni mesec završen u agoniji

Milena je morala da nastavi da se druži sa Mihajlom i njegovom ženom i decom. Niko nije smeo da zna zašto je Mihajlo odlučio da produži taj odmor u Grčkoj. 

Par dana pred kraj meseca, došao je u Grčku i njen muž. Bio je vidno mršaviji, iscrpljen, bled i izmučen. 

Milena je odmah osetila sažaljenje prema njemu. Kada su im se pogledi sreli, bilo je to kao da su se srela dva  ratna druga. 

U tom pogledu je bilo sve i Milena je shvatila da je njen muž znao šta se dešava. 

"Došao sam da te vodim kući," prišao joj je sa tim rečima. Zaglila ga je i pustila da joj se suze slivaju niz lice. 

Brak koji se nastavio

Kad su došli u Beograd, nastavili su brak kao da ništa bilo nije. Milenu je mučila jedna stvar: da li je bila potrebna preljuba da bi oni mogli da nastave svoju bračnu zajednicu?!

Mihajlo je pokušavao da joj se javi par puta, tražeći da se vide, ali ona nije htela. Nije imalo svrhe biti ljubavnica. To nikada nije bio njen plan. Jedino što joj je bilo krivo je to što je Bog pred nju stavio to iskušenje. Zar je morao muž da je prevari, zar je ona morala da upozna Mihajla i prevari svog muža da bi shvatila šta se dešavalo u njegovoj glavi...