Katja se udala za Arapina iz Dubaija i promenila veru: Svi su mislili da uživam u luksuzu, a kad sam rodila dete usledio je neviđeni šok"

Sve više devojaka iz istočne Evrope, posebno iz Rusije, Ukrajine i Balkana, poslednjih godina udaje se za muškarce iz arapskog sveta. Mnoge od njih upoznaju svoje buduće muževe tokom studija, na putovanjima ili preko interneta. Privlači ih njihova pažnja, galantnost i osećaj sigurnosti koji nude. Na prvi pogled, život u Dubaiju, Kataru ili Saudijskoj Arabiji deluje kao bajka — luksuz, egzotična kultura i toplina porodičnih veza.

Jedna od tih žena je i Katja — Ruskinja koja je, iz ljubavi, započela život u Dubaiju. Njena priča otkriva koliko je teško pronaći ravnotežu između sopstvenog identiteta i tuđe kulture.

Katja je upoznala Ahmeda u Moskvi, dok je on bio na master studijama. "Bio je potpuno drugačiji od onoga kako sam zamišljala Arapina", priseća se ona. "Obrazovan, inteligentan, govorio je savršen ruski i iskreno ga je zanimala naša kultura. Dve godine smo se zabavljali i sve je delovalo savršeno."

Kada se preselila u Dubai, verovala je da započinje bajku. "Prvih nekoliko meseci bilo je zaista kao san", kaže Katja. "Imala sam lep stan, automobil, išli smo u restorane i putovali. Mislila sam: ‘Evo, ovo je pravi život’."

Ali, bajka se polako pretvarala u iskušenje.

Novi život, nove granice

Sve se promenilo kada je Ahmed počeo da radi u porodičnom biznisu. "Njegova porodica ima veoma jake tradicije", objašnjava Katja. "Njegova majka je počela da me ‘uči’ kako treba da se ponaša dobra žena. Ahmed, koji je u Moskvi bio moderan i otvoren, kod kuće se pretvorio u sasvim drugu osobu."

Prvo su stigla ograničenja u oblačenju. „Niko me nije terao da nosim burku, ali su kratke suknje i otkrivene haljine postale neprihvatljive. Ahmed bi govorio: ‘Razumeš, ovde je drugačija kultura’. I ja sam pokušavala da razumem i da se prilagodim.“

Svet bez privatnosti

Katja ubrzo shvata da privatnost u novom okruženju gotovo ne postoji.

"U Rusiji porodicu čine muž, žena i deca. Ovde, porodica znači klan. Moja svekrva može da dođe kad god poželi, da komentariše moj odnos sa mužem, pa čak i da daje savete o kućnim poslovima. Nisam imala pravo da kažem: ‘Izvinite, ali to je naš privatni život’."

Posebno bolna bila je tema dece. "Samo šest meseci posle venčanja, svi su počeli da me pitaju zašto još nisam trudna. Svekrva me je vodila kod lekara i razgovarala s njima o mom zdravlju. Osećala sam se kao životinja koju testiraju za razmnožavanje."

Kada je ostala trudna, pritisak se samo pojačao. "Svakog dana sam slušala šta smem da jedem, kako da se ponašam, s kim smem da se družim. Svekrva se čak preselila kod nas ‘da pomogne’. U stvarnosti – da kontroliše svaki moj pokret."

Posao pod uslovima

Katja je pokušala da pronađe posao kako bi proširila svoj svet. "Ekonomista sam i radila sam u banci u Moskvi. Mislila sam da će to biti prednost u Dubaiju."

Ali ubrzo je shvatila da i tu postoje ograničenja. "Ahmed je pristao da radim, ali uz uslove – bez poslovnih putovanja, korporativnih događaja i druženja sa muškim kolegama van kancelarije."

Zaposlila se u međunarodnoj kompaniji, ali se osećala kao u zlatnom kavezu.

"Kolege su bile ljubazne, ali rezervisane. Svi su znali da sam supruga Arapina iz uticajne porodice, pa su držali distancu. Nisam uspela da steknem prava prijateljstva."

Majčinstvo između dve kulture

Nakon rođenja sina pojavili su se novi izazovi. "Ahmed je odmah rekao da će dete biti vaspitano u islamskoj tradiciji. Nisam protiv religije, ali sam želela da zna i rusku kulturu."

Pronaći ravnotežu bilo je teško. "Kod kuće govorimo arapski, u vrtiću engleski i arapski, a s mojim roditeljima ruski preko Skajpa. Ponekad me zaboli kada moj sin kaže da ‘ruski nije naš jezik’."

Tradicionalni zahtevi dodatno otežavaju situaciju. "Ahmed želi da sin posti tokom Ramazana, ide u džamiju i uči Kuran. A ja bih volela da zna ruske bajke, da slavi Novu godinu i da zna odakle potiče. Ti kompromisi su iscrpljujući."

Ruskinje u arapskom svetu

U Dubaiju postoji mala, ali bliska zajednica Ruskinja udata za Arape. "Družimo se, ali oprezno", kaže Katja. "Svaka porodica ima svoja pravila, a mnogim muževima se ne dopada kada njihove žene provode previše vremena sa ‘ruskim prijateljicama’."

Razgovori među njima često su obavijeni tišinom i suzdržanošću. "Retko se otvoreno žalimo. Sve znamo koliko bi bilo teško vratiti se u Rusiju sa detetom. A malo koji arapski muž pristaje da njegova žena i dete žive u drugoj zemlji."

Cena luksuza

Materijalni aspekt života takođe ima svoju senku. "Da, živimo u lepom stanu, vozimo skupe automobile, nosimo brendiranu odeću", priznaje Katja. "Ali sve to ne pripada meni, već porodici mog muža. Nemam sopstvenu ušteđevinu ni imovinu."

Čak i novac za lične potrebe mora da se pravda. "Ako želim da kupim nešto skuplje ili pošaljem novac roditeljima u Rusiju, moram da objasnim zašto i koliko. Finansijska zavisnost postaje ozbiljan psihološki teret."

Kada je pokušala da uštedi deo svoje plate, i to je izazvalo sukob."Ahmed smatra da sav novac treba da ide u porodični budžet. Svaka lična ušteđevina doživljava se kao znak nepoverenja."

Sve dalja domovina

Održavanje kontakta sa Rusijom postalo je sve teže. "Roditelji ne razumeju moju situaciju. Vide slike sa plaže i misle da mi je život bajka. A istina je mnogo složenija."

Posete su retke i uvek pod strogim pravilima. "Ahmed pristaje da idemo u Rusiju, ali najviše na dve nedelje, u hotel sa pet zvezdica, i obavezno s njegovom majkom. Nikada ne želi da boravi kod mojih roditelja."

Ni detetu nije lako. "Moj sin ne razume zašto baka nema sluškinju i zašto mora sam da čisti igračke. Oseća se kao stranac u zemlji moje mladosti."

Šta je pošlo po zlu?

Razmišljajući o svemu, Katja priznaje da je potcenila kulturne razlike. "Ahmed je u Moskvi delovao kao Evropljanin. Ali kod kuće je bio ono što jeste – Arapin, sa svim tradicijama i verovanjima."

Drugi problem bio je pritisak porodice. "U Rusiji možeš da ograničiš kontakt sa svekrvom. Ovde, porodica muža je sveta i moraš da slušaš."

Treći – pravna nesigurnost. "Ako se razvedem, izgubiću dete, dom i novac. Zakoni su na strani muškaraca, a deca pripadaju ocu."

U potrazi za ravnotežom

Uprkos svemu, Katja ne planira radikalne poteze. "Volim svog sina. On je srećan ovde i ovo je njegov dom. Ne želim da mu oduzmem sigurnost zbog svoje nostalgije."

Ipak, priznaje da je naučila važnu lekciju. "Interkulturalni brak zahteva mnogo više od ljubavi. Potrebni su mudrost, strpljenje i spremnost na stalne kompromise."

Katja danas ne želi da obeshrabri druge žene, ali ih upozorava: "Pre nego što se udaš za muškarca iz druge kulture, upoznaj njegovu porodicu, život i običaje. Razgovaraj o svemu — deci, novcu, poslu, kontaktima s rodbinom. Jer kad dođu deca, promene su gotovo nemoguće."

"Ne zaboravi ko si"

Katjina priča nije priča o žrtvi, niti o pobedi — već o potrazi za ravnotežom između ljubavi i lične slobode.

"Ne kajem se", kaže ona mirno. "Ali da sam sve znala ranije, možda bih se bolje pripremila."

I danas, u svom novom svetu, čuva mali deo sebe iz Rusije.

"Svaki dan biram da živim ovaj život iznova", kaže Katja. "Ali uvek čujem glas svoje prijateljice iz Moskve koji me podseća ko sam bila. Najvažnije je — ne zaboraviti sebe."