Svetlana i Dimitrije žive život potpuno drugačiji od onoga što danas zovemo „normalnim“. U svetu u kojem se trka za materijalnim sve više ubrzava, oni su odlučili da stanu. Da okrenu leđa sistemu, gradskoj vrevi, tehnologiji i karijerama, i da pronađu mir – tamo gde ga danas retko ko traži: u prirodi.
Dimitrije je radio kao službenik u banci, imao siguran posao, stabilna primanja i, na papiru, život kakav bi mnogi poželeli. Ipak, svakodnevni stres, brz tempo i osećaj unutrašnje praznine naveli su ga da preispita šta zaista želi za sebe i svoju porodicu. Odluka koju je doneo bila je sve samo ne laka – dao je otkaz, prodao stan u gradu i zajedno sa suprugom Svetlanom i njihovih petoro dece preselio se u brvnaru na planini.
Tamo žive jednostavno, ali ispunjeno. Njihov dom nema internet, televizor, niti bilo kakvu digitalnu zabavu. Njihova deca nikada nisu držala mobilni telefon u rukama, ne znaju kako izgledaju društvene mreže i nemaju pojma šta znači „scrollovanje“ po ekranu. Umesto toga, detinjstvo im je ispunjeno igrama na snegu, branjem lekovitog bilja, pripremom zimnice i slušanjem bajki koje im roditelji pričaju pred spavanje.
Svetlana i Dimitrije čvrsto veruju da decu treba učiti životnim veštinama, strpljenju, poštovanju prirode i vrednosti zajedništva. Njihovo obrazovanje ne počinje i ne završava u učionici – uče kroz iskustvo, rad i neposredno posmatranje sveta oko sebe.
Božić u njihovom domu nije komercijalna praznična euforija već vreme tišine, molitve i bliskosti. Cela porodica učestvuje u pripremi praznične trpeze – mese se domaći hlebovi, kuvaju tradicionalna ukrajinska jela poput boršča i varenjika, prave se kolači po receptima njihovih predaka. I dok se mirisi šire kućom, a kroz prozor se vidi kako sneg prekriva planinske predele, u njihovim srcima gori toplina zajedništva.
„Nije nam bilo lako na početku“, priznaje Dimitrije u dokumentarnom videu koji je nedavno podeljen na YouTube kanalu. „Ali vremenom smo shvatili da smo konačno slobodni. Slobodni da budemo sa svojom decom, da ih zaista gledamo, slušamo i učimo. Slobodni od pritisaka, rokova i očekivanja koje nameće društvo.“
Njihova svakodnevica možda ne uključuje luksuz, ali obiluje onim što je u današnjem svetu retkost – smirenost, zdrav odnos prema vremenu, prisutnost u sadašnjem trenutku.
Ova porodica nas podseća da sreća ne stanuje u kvadratima, računu u banci ili novom telefonu. Ona živi u zagrljaju, u domaćem hlebu koji su zajedno umesili, u večerima provedenim uz sveće i pesmu. Njihova priča je podsetnik da još uvek možemo da biramo – i da je ponekad povratak prirodi zapravo korak napred.
